Posle ponovnog uvođenja karantinskih mjera u Evropi, ekonomisti predviđaju povratak evropske privrede u recesiju. Ovoga puta, pad privrede će biti nešto blaži nego proljetos, ali već ima nagovještaja da bi Evropa mogla biti najveći gubitnik pandemije u poređenju sa Kinom i SAD.
Nakon rekordnog rasta BDP-a u trećem tromjesečju, Evropa rizikuje ponovno vraćanje u recesiju, jer stroge mjere ograničenja usmjerene na suzbijanje drugog talasa korona virusa brzo dovode do okončanja ionako krhkog oporavka, ukazuje CNN.
Bruto domaći proizvod (BDP) Evropske unije porastao je za 12,1 odsto u periodu od jula do septembra, saopštila je nedavno agencija za statistiku Eurostat, dodajući da se u 19 zemalja koje koriste euro, BDP povećao za 12,7 odsto. Rast, koji je uslijedio nakon velikog pada u drugom tromjesečju bio je najveći od 1995. No, ističe CNN, evropska ekonomija je i dalje za oko četiri odsto manja nego što je bila krajem septembra prošle godine.
U Francuskoj je već započeo „drugi pad“, nakon rekordnih 18,2 odsto porasta BDP-a u trećem tromjesečju, a izgledi za značajan oporavak 2021. „naglo opadaju“, smatraju stručnjaci. Njemačka privreda porasla je za 8,2 odsto između jula i septembra, ali je za 4,2 odsto manja u odnosu na isti kvartal prošle godine. U Španiji, gdje je BDP u trećem tromjesečju porastao za 16,7 odsto, ekonomija je za 8,7 odsto manja u odnosu na isto razdoblje 2019. godine, dok je u Italiji u trećem tromjesečju ekonomija odskočila za 16,1 odsto, ali je za 4,7 odsto manja nego lani.
Slijepe ulice Brisela
Na papiru, evropska ekonomija deluje kao da se izvlači iz krize, posebno nakon rekordnog rasta u trećem kvartalu. Ali slike iz Pariza, Madrida i Frankfurta pokazuju drugačije stanje. Kafići se zatvaraju, pozorišta otkazuju predstave, a gradske ulice ponovo izgledaju kao u martu, piše Njujork tajms, ističući kako merama zatvaranja Evropa rizikuje novi ekonomski pad.
Dok vlasti u Evropskoj uniji očajnički žele da spriječe porast broja zaraženih, istovremeno ulažu napore u pronalaženju načina za podršku nezaposlenim radnicima, kako bi spriječile bankrot restorana i drugih firmi. EU je obećala 750 milijardi eura pomoći i nedavno je prodala obveznice kako bi pomogla u plaćanju programa podrške. Ali, dodaje list, zbog „politički slijepe ulice u Briselu”, novac tek treba da dođe do ljudi i firmi kojima je potreban.
Nove mjere ograničenja koje uvode zemlje širom Evrope pokrenule su niz novih prognoza ekonomskog rasta koje su uglavnom lošije u odnosu na ranija predviđanja, ističe Financial Times. List navodi kako se sada očekuje da će se ekonomija eurozone u poslednjem kvartalu ove godine smanjiti za 2,3 odsto.
Uprkos porastu slučajeva zaraze, dodaje FT nove mjere uvedene širom Evrope su manje stroge od onih izrečenih u proljeće, dok su firme bolje pripremljene da se nose s poremećajima. To znači da ekonomisti očekuju da će novi ekonomski pad ipak biti blaži nego proljetos, naglašava FT i dodaje kako je u prvoj polovini godine privredna proizvodnja eurozone pala za 15 odsto.
Zaostatak za Kinom i SAD
Iako se očekuje da ekonomski pad eurozone neće biti toliko dubok kao u aprilu, trenutne prognoze ukazuju da bi Evropa vremenom mogla postati jedan od najslabijih delova svjetske ekonomije i u zaostatku za SAD i Azijom, ocjenjuje Volstrit džurnal. Kina se već vratila na nivo prije pandemije, SAD je za 3,5 odsto ispod tog praga, dok eurozona zaostaje s 3,7 odsto.
Barclays research procjenjuje da će se američka ekonomija vjerovatno vratiti na nivo od pre pandemije u posljednjim mjesecima sljedeće godine, dok će velike evropske privrede morati da pričekaju do 2023. godine. „Možda je prerano Evropu nazvati glavnim gubitnikom ove Kovid krize, ali za sada izgleda da će četvrti kvartal biti gori za Evropu”, rekao je Kristijan Keler, glavni ekonomista iz Barkliza.
Izvor: Slobodna Evropa
