Uslovljenost isplate novca iz Plana rasta sprovođenjem reformi još veći je podsticaj Crnoj Gori da ispuni sve što je predvidjela reformskom agendom, ocjenjuju sagovornici dopisnika TVCG u Briselu. Ističu da će novac iz tog mehanizma pomoći Crnoj Gori da poveća kreditni rejting i povjerenje međunarodnih finansijskih instituija.
Međutim, neki od poznavalaca prilika su skeptični da li je taj novac dovoljan kako bi zemlja “uhvatila priključak” s ekonomijama Evropske unije.
Reforme pa novac – to bi ukratko bio princip funkcionisanja novog Plana rasta za zemlje Zapadnog Balkana, vrijednog šest milijadi eura. Od toga novca Crna Gora može računati na 383,5 miliona.
„Dobijanje novca od strane EU iz tako velikog i ambicioznog paketa, pomaže i Crnoj Gori i drugim državama u regionu da povećavaju svoj kreditni rejting, povećaju povjerenje u međunarodne financijske institucije, jer svaki evropski novac motiviše druge strane investitore da ulažu u Crnu Goru“, rekao je dopisnik Jutarnjeg lista iz Brisela Augustin Palokaj.
Dušan Gajić, dopisnik RTS iz Brisela, kaže da je dobra veza za Crnu Goru i druge na Balkanu ta da su u pitanju reforme koje bi ove zemlje i onako, bar tako tvrde, trebalo da sprovode što u kontekstu pristupanja Evropske unije, a što u kontekstu sopstvenih reformskih programa i politika.
Oni ističu i da je moguće da Crna Gora realizuje sve stavke iz reformske agende i iskoristi sav novac u naredne tri godine, ali i postavljaju pitanje da li je taj iznos dovoljan kako bi se postigla usklađenost sa EU standardima.
„Ali u slučaju zemalja kao što je Crna Gora, koja je odmakla na svom putu, ovo zaista može biti instrument koji može da ubrza reforme i da donese određenu ekonomsku dobit. To su dodatna sredstva u odnosu na ono što Crna Gora već dobija iz evropskih fondova“, kazao je Gajić.
Palokaj je optimističan.
„Jer su imali dovoljno vremena i za pripremu. Dugo je trajao proces usvajanja tih reformi. Komisija je davala preporuke i primjedbe i oni su, osim za BiH, konačno usvojeni“, naveo je on.
Evropska komisija uskoro bi trebalo da formalno odobri reformske agende pet zemalja regiona, nakon čega bi počele i prve isplate.
Portparolka EK Ana Pisonero Hernandez je naglasila da će ugovore o zajmu i kreditu morati da potpišu i ratifikuju partneri u regionu. Iznos predfinansiranja namjijenjen Crnoj Gori je oko 29 miliona eura, prenosi RTCG.
