Evropska komisija predstavila je plan za reformu eurozone nakon 2019. godine. Među predviđenim mjerama su zajednički budžet eurogrupe, eursko ministarstvo, jedinstveno predstavljanje eura na svjetskoj sceni…

„Vrijeme je da okončamo putovanje koje je započelo u Mastrihtu ka pravoj ekonomskoj i monetarnoj uniji sa snažnim institucijama i demokratskom odgovornošću”, rekao je na predstavljanju povjerenik za finansijske i ekonomske poslove Pierre Moscovici.

Evropska komisija je u stvari proširila predlog za reformu eurozone. Proces reforme trebalo bi da počne 2019. godine, a završiti do 2025. Komisija smatra da je euro nakon Brexita još veći simbol evropskog jedinstva i stabilnosti nego prije. Produbljivanje projekta eura u Briselu shvataju kao važan alat u borbi protiv euroskepticizma i populizma.

Komisija predlaže da se produbi ekonomska i monetarna unije u Evropi. Proces će se temeljiti na tri stupa.  Prvi je stvaranje prave finansijske unije. U tu svrhu potrebno je prvo okončati bankarsku uniju, navodi se u saopštenju Evropske komisije. Dalje je potrebno ojačati otpornost evropskih banaka, uključujući smanjenje i raspodjelu rizika unutar bankarskog sektora. Trebalo bi donijeti odluku o evropskom sistemu osiguranja depozita, poziva Komisija, te usvojiti strategiju za smanjenje loših kredita.

Drugi korak je oblikovanje povezanije ekonomske i fiskalne (budžetske) unije. To bi se moglo postići poboljšanjem kapaciteta za makroekonomsku stabilizaciju u eurozoni.

Treće područje predviđa jačanje institucija eurozone i dodatno ukorjenjivanje demokratske odgovornosti. Države članice će dobiti veću odgovornost za odluke o pitanjima u eurozoni unutar zajedničkog pravnog okvira. Učestvovanje mora ostati otvoreno za sve države članice, proces odlučivanja mora biti transparentan i demokratski utemeljen, izvijestili su iz Brisela.

Komisija tako predlaže imenovanje stalnog predsjednika eurozone, budžet eurozone i evropski monetarni fond. Eurozona bi dobila jedinstveno zastupanje u spoljnoj politici, piše u saopštenju.

Zajednički budžet eurozone je jedan od nedostajućih mehanizama po ekonomskoj teoriji optimalnog valutnog područja. To govori da mora na istom nivou kao valutno područje postojati odgovarajuća fiskalna moć. Mnogi ekonomisti upozoravaju da je evropski budžet premali da bi mogao ispuniti tu ulogu.

Nakon napuštanja Velike Britanije iz Unije Danska je jedina članica od koje se ne očekuje uvođenje zajedničke evropske valute. Od svih preostalih očekuje se ovaj korak, ali se ne postavljaju nikakva ograničenja za njega.

Euro je valuta 340 miliona Europljana u 19 država Unije te druga najupotrebljavanija valuta u svijetu.