NLB je konačno objavila zaključak svoje dobrovoljne ponude za preuzimanje Addiko banke. Prema saopštenju, NLB je uspjela da dođe do oko 36% udjela, što znači da minimalni uslov od 75% udjela nije ispunjen, te kao takva neće doći do nagodbe ponude. Takođe, ponuda se neće produžiti.
Podsetimo, NLB je 16. maja 2024. godine ušla u trku za preuzimanje Addiko banke, ponudivši 20 evra po akciji, što je bilo iznad svih ostalih ponuda. Ostale ponude, u ovom slučaju, odnosile su se na dvije srpske osobe/kompanije, Agri Europe Cyprus i Alta Pay Group, a obje su držale oko 10% udjela u Addiko banci u trenutku NLB-ove ponude. Takođe, Alta Pay Group je imala opcione ugovore sa nekoliko drugih akcionara, čime je njihov potencijalni ukupni udeo u akcijama dostigao oko 36%. S druge strane, Agri Europe planirala je da kupi dodatnih 17% udjela u banci, pišu analitičari Intercapitala.
Do tih dogovora kasnije nije došlo jer se saznalo da je Alta Pay Group pogrešno prikazala svoje udjele te su opcioni ugovori poništeni, a Agri Europe nije nastavila s ponudom od 17%. Takođe, treća srpska kompanija, Diplomat Pay, takođe sa oko 10%, zajedno sa Alta Pay Group-om nisu otkrili da su djelovali usklađeno tokom svojih akvizicija.
Njihova početna ponuda značila je da su spremni da ponude 386 miliona evra (bez vlastitih akcija) za Addiko banku, sa rokom ponude do 16. avgusta 2024. Iako se tokom ljeta mnogo spekulisalo o tome da li će NLB moći da preuzme Addiko, neki prvi tragovi sumnje mogli su se videti nakon što je Grupa povećala ponudu za 10%, na 22 evra po akciji Addika. Time bi se ukupna ponuda povećala na 424 miliona evra. NLB je prošle nedelje konačno objavila rezultate ponude, tokom koje su uspeli da dođu do 36% udjela, ispod minimalnih 75%. Zbog toga ponuda nije prošla, a do namirenja pomenutih 36% nije došlo. Međutim, teško je reći da je opšte tržište očekivalo bilo koji ishod. Dok je gore opisana situacija s ostalim akcionarima izašla na videlo, a cijena akcija je povećana, to se odrazilo na tržišnu cijenu u poslednjih nekoliko nedelja. To bi moglo značiti da je tržište znalo da akvizicija neće proći, ali treba istaći dvije stvari: prvo, cjelokupno tržište u Sloveniji je u tom periodu palo, tako da to nije bila specifičnost NLB-a. NLB je u proseku druga najtrgovanija akcija na LJSE nakon Krke, te je u odnosu na nju doživela manji pad.
Šta bi to moglo značiti za budućnost? Iako su to trenutno samo nagađanja, svakako postoji nekoliko tačaka koje vredi napomenuti. Prvo, NLB je predstavio svoju poslovnu strategiju za 2030. samo nekoliko nedelja pre objave ponude za preuzimanje, u kojoj su postavili cilj od 2 spajanja i preuzimanja do 2030. Kao takvo, spajanje i preuzimanje Addiko banke bilo je nešto više u trenutku kada je NLB došao na put, a moglo bi se očekivati više pokušaja spajanja i preuzimanja u regionu. Takođe, samo zato što je ponuda ovog puta propala, ne znači da NLB ne može ponovo pokrenuti kasnije.
Na kraju, NLB je postigao snažne rezultate u poslednjih nekoliko godina, podržan solidnom produkcijom zajmova i povećanim kamatama zbog povećanja kamatnih stopa ECB-a. Kao takav, zabeležio je snažan rast neto prihoda, što ga je dovelo do povećanja isplate dividende u 2024., a očekivanja se kreću napred. Budući da bi se moglo očekivati da će deo toga biti dodeljen svim spajanjima i preuzimanjima, u nedostatku ovih, moglo bi se očekivati da će NLB još više povećati svoje isplate dividende.
O ovome bi se moglo razmišljati o tome šta donosi vrednost ulagačima: spajanja i preuzimanja i anorganski rast mogu to učiniti srednjoročno i dugoročno, ali veće dividende mogu pomoći kratkoročno, srednjoročno i dugoročno, ali samo ako ostanu održive. Uzimajući u obzir da su dva spajanja i preuzimanja trebala da doprinesu samo 20% NLB-ovim ciljevima za 2030. (u osnovi udvostručenje imovine, stalnih prihoda i neto prihoda), 80% podsticaja od organskog rasta bilo bi više nego dovoljno za održive i visoke isplate dividende. Zbog toga još uvek postoji snažan potencijal za organski i anorganski rast za NLB.
( SEEbiz / Intercapital)
