Visoke kamatne stope i neinformisanje o njihovoj otplati, nespremnost banaka da omoguće vraćanje kredita po povoljnijim uslovima, uzimanje rata u iznosu većem od polovine plate ili penzije, visoki troškovi otvaranja računa i kreditnih kartica, njihovog održavanja i gašenja, najvažniji su problemi koje su građani i privreda imali prošle godine sa bankama i mikrofinansijskim institucijama (MFI).
To je konstatovao bankarski ombudsman Halil Kalač u izvještaj u o radu za prošlu godinu u koji su „Vijesti” imale uvid.
Izvještaj je pokazao da su banke u prošloj godini smanjile kreditnu aktivnost za 117,2 miliona eura u odnosu na uporedni godišnji period. Na kraju 2014. godine ukupno odoboreni krediti bili su 1,83 milijardi eura.
Kalač je ukazao na problem visokih kamatnih stopa koje ugrožavaju životni standard građana i ne doprinose intenziviranju ekonomske aktivnosti. Posebno je istakao da su nedopustivo visoke kamatne stope na minuse po tekućim računima i za korišćenje kreditnih kartica.
„Prosječna ponderisana efektivna kamatna stopa na godišnjem nivou na minuse po tekućem računu je bila 18,01 odsto, za kartice 15,7 odsto. Za tako visoke kamatne stope na ovim bankarskim proizvodima banke nemaju opravdanje i treba ih značajno smanjiti, što ukazuju svi porametri. Godišnja stopa inflacije u januaru 2014. je bila negativna, a kamatne stope na depozite koji su rasli su bile ispod tri odsto. Ako je inflatorni rizik sveden na minimum, cijena depozita, koji se povećavaju, je ispod tri odsto pa se postavlja pitanje zašto su tako visokekamate na minuse po tekućem računu”, istakao je Kalač.
Kako je naveo, kamate na minuse po tekućem računu u EU su 7,9 odsto, Hrvatskoj 11,39 odsto, a Makedoniji 11,2 odsto.
“Kredine kartice su vezane za euro, a pošto je kamatna stopa euribora (cijena novca na evropskom trištu) na nivou manje od jedna odsto, postavlja se pitanje zašto su i kamate na kreditne kartice tako visoke. Kamate na kartice kod naših susjeda su oko 14 odsto, a u EU zoni 13,50 odsto”, istakao je Kalač.
Bankarski ombudsman navodi da je velikom broju građana pogoršan ekonomski i finansijski položaj zbog krize pa su suočeni sa teškoćama u izmirivanju kredita. U tim slučajevima banke i MFI su im radi naplate potraživanja bolokirale plate i druga primanja. Navodi da je kod građana posebno prisutan strah da banke i MFI porenu postupak naplate iz stanova u kojima stanju, a koje su založili za kredite.
“Da bi riješili probleme izlvide u reprogramu, ali mnogi su suočeni sa tim da banke neće da im izađu u susret. Jedan broj klijenata dao je prigovor na neinformisanost o promjeni kamatnih stopa i visokom iznosu obračunatih kamata na kredite u otplati”, naglasio je Kalač.
Pomoć od bankarskog ombudsmana prošle godine je tražilo 456 klijenata, što je za 30 manje nego u uporednom godišnjem periodu.
“To znači da je bilo manje kršenja finansijskog prava klijenata. Nije bilo krivotvorenja žirantstva, što govbori da je ta pojava suzbijena ili eliminisana”, naveo je Kalač.
Ombudsman u 2014. dobio 56 prigovora
Kalač je prošle godine ukupno porocesuirao 56 prigovora od kojih se na banke odnosi 50, a šest na MFI, Najviše ih je bilo na rad Crnogorske komercijalne banke (23) i na rad Erste banke (10), Hipo Alpe Adria banka i NLB Montengo banka imale su pet prigovora, Prva četiri i Universal kapital jedan prigovor. Bez prigovora su bile Sosijete, Hipotekama, Atlas i Komercijalna banka Budva.
Kod MFI tri prigovora na rad ima Monte kredit, dva Alter modus i jedan Montenegro investment kredit.
Privrednicima banke nude loše uslove
Privrednici su se Kalaču žalili da im banke i mikro kreditne finansijske institucije odobravaju nove kredite po nepovoljnim kamatama što im otežava poslovanje i likvidnost. Uz to, nude im da reprogramiraju kredite po uslovima koji su lošiji u odnosu na postojeće ugovore koje imaju.
“Privrednicii ističu i da se suočavaju sa problemom da banke ne žele da im oslobode hipoteke za kredite proporcionalno vraćenom dugu gdje za to postoje mogućnosti”, naveo je Kalač.
(Vijesti)
