Crna Gora će već od sledeće godine početi sa formiranjem naftnih rezervi. Održavanje naftnih rezervi igra ključnu ulogu u osiguravanju energetske bezbjednosti i stabilnosti cijena, ali nosi sa sobom ekonomske troškove i izazove poručila je u razgovoru za CdM Zorana Sekulić, v.d. generalna direktorica Direktorata za naftu i gas u Ministarstvu rudarstva, nafte i gasa.

Sekulić je navela da je resorno Ministarstvo, uprkos svim specifičnostima crnogorskog tržišta naftnih derivata, kao što je nedostatak domaće proizvodnje, odnosno dominantna zavisnost uvozom, izraženi oligopol, te činjenica da samo jedna kompanija uvozi derivate morskim putem, dok sve ostale robu dopremaju kopnenim transportom, uspjela da uspostavi regulativni okvir za upravljanje rezervama naftnih derivata, u kojem učestvuju i država i uvoznici, a da pri tome izbjegne potencijalne biznis barijere među privrednicima.

U dijelu razgovora o finansijkom opterećenju formiranja zaliha, kao berzanske robe izražene volatilnosti, Sekulić navodi da je energetska sigurnost zasigurno skupa, ali da je njena vrijednost još veća u trenutku potrebe.

“Moramo imati na umu da velika količina rezervi predstavljaja „zamrznuti“ kapital, koji bi sa smanjenjem potrebe za fosilnim gorivima, mogao biti usmjeren na alternativne investicije. U međuvremenu ravnoteža između energetske bezbjednosti i smanjenja finansijskog opterećenja održavanja naftnih rezervi može se postići optimizacijom nabavke, kao što je kupovina većih količina odjednom tokom perioda nižih cijena”, navela je ona.

Pored toga, kaže, da smatra da je vrlo važno raditi istovremeno na diversifikaciji energetskih izvora, odnosno ulagati u obnovljive izvore energije i alternativna goriva, što smanjuje zavisnost od nafte, a samim tim i potrebu za velikim rezervama.

Sekulić je na ovu temu govorila na nedavno održanom 16. Naftnom forumu Energetske zajednice u Beogradu. Naftni forum je završen snažnim pozivom ugovornim stranama da što hitnije primijene Direktivu o minimalnim zalihama nafte i naftnih derivata i modernizuju svoje naftne sektore kako bi se uskladili sa globalnim ciljevima održivosti.

Ona je poručila da je na forumu pohvaljen i pozdravljen napor Crne Gore da usvoji primarno zakonodavstvo u oblasti sigurnosti snabdijevanja naftnim derivatima do kraja ove godine, kao i namjeru Crne Gore da počne sa formiranjem rezervi već u sljedećoj godini.

Ovaj događaj kojem je prisustvovalo skoro 100 učesnika, okupio je vladine zvaničnike, lidere industrije i međunarodne organizacije, naglašavajući i trajnu ulogu nafte u energetskoj sigurnosti i hitnu potrebu da se okrene ka održivijim energetskim sistemima u kontekstu napora za dekarbonizaciju.

Centralni fokus Foruma bila je hitna potreba za usklađenošću sa Direktivom o minimalnim zalihama nafte (Direktiva 2009/119/EC).

Sekretarijat Energetske zajednice je naglasio potrebu da se održe rezerve nafte za vanredne situacije kako bi se spriječili prekidi u snabdijevanju.

Učesnici su podstaknuti da integrišu čistije tehnologije i poboljšaju energetsku efikasnost u cijelom lancu snabdijevanja naftom. Ovaj pristup, zajedno sa potpunom usklađenošću sa Direktivom o minimalnim zalihama nafte, je od suštinskog značaja za obezbjeđivanje dugoročne energetske bezbjednosti uz doprinos globalnim klimatskim ciljevima.

Artur Lorkovski, direktor Sekretarijata Energetske zajednice, istakao je hitnost ove transformacije, navodeći: „Smanjenje emisija i uticaja na životnu sredinu u cijelom sektoru je od suštinskog značaja za održivost industrije u svijetu sa niskim sadržajem ugljenika. Ovdje se ne radi samo o usaglašenosti – radi se o sigurnosti sektora u budućnosti.”