Pivara Laško jedna je od desetina kompanija u direktnom ili indirektnom državnom vlasništvu koje će biti prodate u okviru rasprodaje državne imovine kako bi se postigla finansijska stabilnost u Sloveniji.
Ako sve bude po planu, Slovenija neće postati najnovija članica eurozone koja traži međunarodnu finansijsku pomoć.
„Računali smo da ćemo svi biti u dobitku“, kazao je Rojtersu Dušan Siljan, bivši direktor prodaje u pivari Laško, komentarišući ujedinjenje ove kompanije sa pivarom Union, nekada najvećim rivalom, sa kojim sada kontroliše 80% slovenačkog tržišta piva. „Mislili smo – neće biti konkurencije i zajedno imamo bolje šanse da izbjegnemo mogući novi pokušaj preuzimanja od strane Interbrua.“, prenose Vijesti.
[widgets_on_pages id=”Baner”]
Pivara Union je još prije deset godina zapala za oko belgijskom pivarskom gigantu Interbru, ali je država činila sve da ovo, kako se tamo smatra, nacionalno blago ostane u slovenačkim rukama.
Sada, po riječima Siljana, postoji rizik da se Laško proda po „daleko nižoj cijeni od realne“, pošto Slovenija žuri da sakupi novac, smanji deficit i reformiše javni sektor.
Prije dvije nedjelje, Slovenija je objelodanila da u bankarskom sistemu zemlje, koji je mahom u državnom vlasništvu, postoji rupa od 4,8 milijardi eura, što je posljedica kredita za koje se ispostavilo da su loši kada je izvoz stao zbog globalne ekonomske krize.
Vlada je saopštila da bi ovu rupu mogla zapušiti sama, bez traženja međunarodne pomoći. Međutim, ako želi da ta popravka potraje, Slovenija mora transformisati 50 odsto ekonomije koja je u rukama države i napustiti politiku da lokalne firme budu u domaćem vlasništvu, kad je ostatak nekada komunističkog istoka Evrope otvorio vrata za zapadni kapital, naveo je Rojters.
„Laško je slijedilo politiku ‘zaštite nacionalnih interesa’ koju je podržavala vlada“, kazao je Borut Hočevar, urednik slovenačkog poslovnog dnevnika „Finance“.
Međutim, cijena akcija kompanije je pala sa gotovo 100 eura 2007, na malo više od tri eura koliko je sada.
Slovenija planira da proda udio u 15 kompanija, uključujući i najveće banke, lokalne telekomunikacione provajdere i nacionalnu aviokompaniju „Adria ervejs“. Nezaposlenost, koja je sada veća od 12 odsto, vjerovatno će rasti.
Iako Laško nije na toj listi, ostavljeno je na milost i nemilost većinskih vlasnika – državnih banaka koje pokušavaju da ga se oslobode.
U složenoj vlasničkoj šemi, osam banaka zajedno kontrolišu više od 50 odsto kompanije Laško i možda će morati da prodaju te akcije u okviru sopstvenog restrukturiranja.
Trenutna tržišna vrijednost Laškog je oko 31 milion eura, ali je zbog dugovanja smanjena gotovo 10 puta.
„Najvjerovatniji ishod je da se nađu strani kupci, moguće neke evropske pivare, za djelove Laško grupe“, ocijenio je za Rojters Sašo Stanovnik, analitičar iz slovenačke brokerske kuće Alta. „U tom slučaju, priča o ‘nacionalnom interesu’ u Laškom bi imala veoma ironičan kraj, ali bi on bio vjerovatno koristan za dalji razvoj pivare.“
Međutim, moglo bi biti poteškoća da se nađe kupac za Laško i po sniženoj cijeni.
Lokalni mediji su kao mogućeg kupca pominjali tursku pivaru Efes, ali je iz te kompanije Rojtersu rečeno da nisu zainteresovani za Laško. Iz Hajnekena, koji je takođe pominjan, nisu željeli da komentarišu mogućnost kupovine slovenačke pivare.
Najveći akcionar u Laškom, NLB banka koja posjeduje 23 odsto akcija kompanije, nije željela da otkriva kakvi su joj planovi, dok je iz banke Nova KBM Rojtersu rečeno da će definitivno prodati udio u Laškom kada za to dođe vrijeme. Hipo banka, koja je vlasnik 7% akcija Laškog, saopštila je da joj je glavni cilj da „obezbijedi kvalitetne finansijske usluge, a ne da ima udjele u kompanijama“ – što se može protumačiti kao nagovještaj njenog povlačenja.
