Američki FED je povećao kamate na preko tri odsto, a slično čine i Britanska i Evropska centralna banka. Ismail Musabegović ističe da trend povećanja kamata od strane centralnih banaka odmah utiče i na međubankarske, odnosno Euribor, Belibor, Libor ili bilo koja kamata koju banke imaju između sebe.
„Cijelki trend je takav, inflacija je nešto jako opasno. To vam je kao pritisak kod čovjeka. Kad počne da raste, ako ga ne stavite pod kontrolu on može dovesti do srčanog, moždanog udara. Tako da je to jako teško iskorijeniti jednom kad uđe u sistem“, upozorava profesor.
Navodi da je jedna od mjera kojom se pokušava da se inflacija stavi pod kontrolu referentna kamatna stope Centralne banke. Ukazuje da je drastičan i neuobičajeno veliki rast američkih kamata koje su sad skoro 3,5 odsto i da to govori da je na pragu neka kriza.
„Ako pogledate berze kada pada zlato raste dolar. Kada centralna banka amerike podigne kamatu, oni pojačavaju dolar i on je inflatoran na sve ostale. Zato što i nafta koja trenutno miruje, čak je i u padu, mi ne možemo osjetiti efekat pada cijene nafte jer je dolar obračunska jedinica u kojoj je nafta. Tako da dolar raste i anulira pad nafte, tako da je to i dalje inflatorni pritisak što se tiče energenata, hrane sirovina“, objašnjava Musabegović.
Dodaje da to za američku privredu znači da je njihov izvoz skuplji, ali da pojeftinjuje uvoz tako da će SAd i dalje imati spoljnotrgovinski deficit koji će uticati na sistem svih ostalih zemalja, jer smo mi, kako kaže, jedno globalno selo.
Ko će imati povećanje kredita
Ističe da će građani koji imaju kredite s varijabilnim kamatnim stopama imati povećanje.
„Ta povećanja na kreditu od 50.000 eura na rok otplate od 25 godina, nije lako koliko će kome biti, zato što je ročnost bitna. Ono što imate kao ratu fiksnu mjesečno, ako se ništa ne promijeni, na primjer 250 eura. u tih 250 eura u početku veći dio te rate se odnosi na otplatu kamate, tako da je taj dio osetljiv na promjene“, ukazuje profesor.
Dodaje da će za klijenta koji je u kreditu deset i više godina, promjene Eulibora mnogo manje pogoditi.
Treba li prihvatiti fiksnu kamatu
„Sada je pitanje ako već imate kredit koji košta 4,5 procenta, a banka vam daje mogućnost da pređete na fiksni koji bi koštao 5.5, znači jedan procenat, ja mislim da u ovom trenutku zbog neizvjesnosti može da se pređe u zavisnosti u kom ste periodu otplate kredite. Ako ste u kasnijem, nema potrebe, ali ako ste u ranom periodu možete da pređete na fiksnu kamatu“, savetuje Musabegović.
Pojašnjava da bi za kredit od 50.000 eura rata koja je bila oko 240, 245 eura, mogla da poraste još od 30 do 50, a do kraja godine čak za 60 eura mjesečno.
„Ako vam je veći kredit ti iznosi mogu biti i preko 100 eura. Mislim da ne treba očekivati nikakva posebna smanjenja kamate“, naglašava profesor Musabegović za RTS.
