Poslodavci bi sredinom naredne godine možda mogli da očekuju smanjenje opterećenja na rad, kazao je ministar finansija Darko Radunović na skupštinskom Odboru za ekonomiju, budžet i finansije, prenosi RTCG.
Poslodavci tvrde da plaćaju najviša opterećenja na rad u regionu i da im je to jedna od biznis barijera.
Poreska opterećenja na rad za više od polovine poslodavaca najozbiljnija su barijera u poslovanju, pokazala je anketa Privredne komore, dok računica Unije poslodavaca kaže da su ta opterećena, od država regiona, najveća u Crnoj Gori.
“Da bi poslodavac isplatio zaposlenom neto zaradu od 500 eura po osnovu poreza i doprinosa u Crnoj Gori državi mora da plati 61,64 odsto ili u apsolutnom iznosu 301 euro”, kaže predsjednik PKCG Vlastimir Golubović.
U Uniji poslodava kažu da je u Srbiji to opterećenje 57 odsto, a u Hrvatskoj 45.
Zato predstavnici udruženja poslodavaca traže smanjenje tih dažbina u mjeri koja, kako kažu, ne bi ugrozila javne finansije.
To su saopštili pred Odborom za ekonomiju na konsultativnom saslušanju koje je inicirala Socijaldemokratska partija. Ta stranka predlaže smanjenje dažbina poslodavaca za 10 odsto ali postepeno.
“Ne da to bude šok za budžet nego da imamo ono što je za poresku politiku najvažnije da ona bude otvorena, s jedne strane i da bude predvidljiva”, kazao je poslanik SDP-a Raško Konjević.
I poslanici vladajuće koalicije smatraju da bi trebalo smanjiti opterećenja na rad koja plaćaju poslodavci, ali da se mora voditi računa o uticaju te odluke na budžet.
“Nije moguće bilo kakav radikalan potez uraditi, drugo su naše želje i populističke i političke izjave, a to je nemoguće u ovom trenutku”, poručuje poslanik DPS-a Filip Vuković.
“Ja jesam jasno za smanjenje fiskalnog opterećenja, ali sam za to da će to smanjenje doprinijeti povećanju zarada”, ističe poslanik SD-a Boris Mugoša.
U Ministarstvu finansija imaju razumijevanja za zahtjeve poslodavaca i poslanika, ali kako kaže resorni ministar Darko Radunović u ovom momentu ne može dati obećanje da će oni i biti i ispunjeni.
“Moja su očekivanja da negdje sredinom sljedeće godine na ovoj temi možemo nešto uraditi, ali moramo dobro voditi računa. Ja bi volio da sljedeće godine imamo vanredni prihod koji može da bude veći nego što smo planirali iz koncesija za Aerodrome ili veći od ekonomskog državljanstva pa da to bude povod da mi nešto mijenjamo”, poručio je Radunović.
Svi su saglasni da bi smanjenje opterećenja na rad umanjilo sivu ekonomiju, a povećalo zarade, zaposlenost i konkurentnost privrede.
