Društvene mreže podstiču loše finansijske navike kod milenijalsa ali i generacije Z, tvrdi istraživanje koje je sprovela banka Charles Schwab, koje je obuhvatilo 1.000 ispitanika od 18 do 75 godina, objavljeno je na Yahoo Finance.
U istraživanju o savremenoj potrošnji koje je objavljeno u maju ove godine, navodi se da ih društvene mreže podstiču da troše više nego što mogu da priušte da bi “održali korak sa svojim prijateljima”.
Da podsjetimo, milenijalsi su rođeni između 1981. i 1996, a generacija Z nakon 1997.
Naime, 49 odsto milenijalsa, i 44 odsto iz generacije Z priznalo je da najviše troši podstaknuto nečim što vidi na društvenim mrežama. 48 odsto milenijalsa, i 41 odsto “zenovaca” tvrdi da je spremno da potroši više nego što može sebi da priušti da bi radilo ono što i njihovi prijatelji. Takmičenje na društvenim mrežama izgleda uzima znatan finansijski danak.
Ovo se može povezati i sa istraživanjem Univerziteta u Kaliforniji iz 2016. godine koje je obihvatilo 34 tinejdžera i dokazalo da lajkovi na njhovim Instagram profilima stimulišu značajne aktivnosti u raznim regijama njihovih mozgova, što je kasnije nazvano “kratkim dopaminskim feedback-ovima”. Ovo bi milenijalse i one mlađe moglo da vodi u finansijski ćorsokak.
Generacija Z takođe svoja putovanja zasniva na idejama sa društvenih mreža, pokazalo je istraživanje Expedije, koje tvrdi da 84 odsto njih ideje, ponude, slike i video snimke vezane za putovanja koja planiraju nalaze na društvenim mrežama.
Inače, kada je Srbija u pitanju, istraživanje DataReportala sugerisalo je da 23 odsto stanovništva obavlja onlajn kupovinu a da najčešće troše na putovanja (413 miliona dolara godišnje), elektroniku (148 miliona) i modne i kozmetičke proizvode (61 milion). Kako su društvene mreže glavni kanali za reklamiranje svega pomenutog, značaj šoping impuls koji se dobija sa ovih platformi nikako ne treba zanemariti.
Social Srbija 2019 istraživanje koje je sprovela agencija Pioniri, i koje je obuhvatilo 1.000 članova online zajednice u Srbiji od 13 do 64 godina pokazalo je da 71 odsto korisnika na neki način (ne potpuno), vejruje u reklame na društvenim mrežama.
36 odsto ispitanih vjeruje influenserima, tj. ljudima koje prate kada preporučuju i reklamiraju neke proizvode.
Povećao se i broj onih koji bi nešto kupili jer se reklamira na Fejsbuku ili Instagramu, ali i dalje su u manjini od 15 odsto. 80 odsto njih ipak ne odlučuje po ovom kriterijumu kada troši novac i svejedno im je da li su nešto vidjeli na društvenim mrežama.
