Crnogorska ekonomija bi, prema procjenama Međunarodnog monetarnog fonda (MMF), ove godine trebalo da ostvari dvocifren rast, saopštili su njegovi predstavnici i dodali da bi se rizici implementacije programa Evropa sad mogli ublažiti razmatranjem faznog pristupa, kroz pažljivo kalibrirane korake.

Šef Misije MMF-a za Crnu Goru Srikant Seshadri, kazao je da se crnogorska ekonomija snažno oporavlja u ovoj godini, usljed oporavka turizma koji je podržan ciljanim mjerama Vlade.

„Očekuje se da stopa rasta ove godine bude dvocifrena. Srednjoročni ekonomski izgledi se čine obećavajućim, ali postoje i brojni rizici. Kratkoročno gledano, stope vakcinacije treba da se ubrzaju. Kada pandemija popusti, centralni prioritet je smanjenje nivoa javnog i spoljnog duga kako bi se stvorilo više prostora za podršku rastu“, rekao je Seshadri na zajedničkoj konferenciji za novinare Centralne banke (CBCG), Ministarstva finansija i socijalnog staranja i MMF-a.

Na konferenciji je predstavljena završna izjava Misije MMF-a, u okviru redovnih godišnjih konsultacija.

Seshadri je rekao da reformske inicijative dugog dometa zahtijevaju pedantno koncipiranje, planiranje i sprovođenje.

„Predloženi paket Evropa sad ima za cilj da unaprijedi životni standard radnika, učini pravičnijom poresku politiku i da Crna Gora bude privlačnija za investicje. Zaposleni MMF-a podržavaju ove prioritete, ali takođe primjećuju da bi moglo doći do ekonomskih rizika povezanih sa reformama. Ovi rizici bi se mogli ublažiti razmatranjem faznog pristupa ovom paketu kroz pažljivo kalibrirane korake“, naveo je Seshadri.

On je, objašnjavajući fazni pristup programu Evropa sad, rekao da postoje tri rizika.

„Prvi je da plan postgne svoje ciljeve, a da ne podstakne dodatnu nezaposlenost. Takođe, ne bi trebalo da dođe do povećanja veličine neformalne ekonomije. Plan ne bi trebalo da ojača inflatorne sile i ne bi trebalo da rezultira padom prihoda za državu“, rekao je Seshadri.

On je dodao da je Vlada predložila plan koji je, prema njenom viđenju, fiskalno neutralan.

„Međutim, kao i kod svakog plana, postoji način kako stvari funkcionišu u realnosti, koje nijesu u skladu sa planom. Tako da smo sugerisali da se plan sprovede u pažljivo izabranim fazama“, naveo je Seshadri.

MMF predlaže da se aspekti plana koji se odnose na povećanje prihoda sprovedu brže i odmah, a oni koji se odnose na gubitak prihoda kasnije i sporije.

„To bi Vladi omogućilo da, kada je u pitanju fiskalna strana, pravi korekcije tokom sprovođenja plana, ukoliko nešto ne ide kako treba“, dodao je Seshadri.

Kada je u pitanju povećanje minimalne zarade, u MMF-u smatraju da rizici postoje, ali ne i da će se materijalizovati.

„Kada govorimo o tom faznom pristupu, ne kažem da to treba da se desi na način svi prhodi odjednom na početku, a oni koji smanjuju te prhode da budu na kraju. Ne kažem ni da povećanje minimalne zarade mora da bude na kraju programa. Kažem da bi bilo moguće da se poveća minimalna zarada na postepen način, tokom tog perioda, a ne odjedanput“, objasnio je Seshadri.

Na pitanje da li smatra da će državi naredne godine trebati novo kreditno zaduženje da bi finansirala projekat Evropa sad zbog značajnog smanjenja dažbina na zarade, Seshadri je kazao da je to jedan od rizika ako se povećanjem ostalih prihoda ne nadoknadi taj gubitak.

Ministar finansija i socijalnog staranja, Milojko Spajić rekao je da MMF na program Evropa sad gleda više da finansijske i fiskalne perspektive, dok je prema Vladi, primarni cilj te reforme zadržavanje mladih i podizanje optimizma među njima.

„Fazni predlog MMF-a je da se u prvom djelu fokusira na podizanje prihoda, a da kasnije bude fokus na podzanju ljestvice sa minimalnom zaradom. Mislim da takav jedan predlog ne bi prošao na Socjalnom savjetu i imao bi vrlo tešku političku podršku“, saopštio je Spajić.

On je dodao da mu je drago što su ugostili predstavnike MMF-a i što mogu da prisustvuju ekonomskom rastu koji je prepoznat kao dvocifren.

„Time je ispunjen naš cilj za ovu godinu, koji smo targetirali budžetom koji smo predali u martu, a iz naših internih procjena, možda i premašen“, rekao je Spajić.

Srednjoročni ekonomski izgledi se čine obećavajućim i oni su potpomognuti hrabrim reformama koje Vlada sprovodi.

„Crna Gora je ušla u proces mnogo transparentnijeg budžetiranja kroz programski budžet koji nam je omogućio jednu vrstu smanjenja troškova koja nije viđena na prostorma Balkana i istočne Evrope. Smanjili smo čitav budžet za nekih oko deset odsto bez smanjenja penzija, plata i socijalnh davanja. To smo uspjeli time što smo smanjli državni aparat“, rekao je Spajić.

On je spomenuo i program Montenegro Works, za koji je MMF spreman da obezbijedi tehničku podršku.

Seshadri je, komentaršući taj program, rekao da je on dobar i da je u fazi razvoja.

U MMF-u, međutim, smatraju da su potrebni snažni institucionalni i zakonski okviri, kako bi taj novi subjekat bio uspješan.

„Kako bi to preduzeće moglo da upravlja drugm državnim preduzećima, ono mora da to uradi dobro, uz jedan dobro uspostavljen zakonski okvir, da bude isključen od bilo kakvih uticaja, uključujući i političke“, upozorio je Seshadri.

Guverner Centralne banke (CBCG) Radoje Žugić, kazao je da je vrhovna monetarna institucija u krizu ušla snažno.

On je podsjetio da je CBCG tokom krize donijela deset paketa mjera, dajući podršku i čuvajući stabilnost i zdravlje bankarskog sistema.

„Mislim da smo tu bili uspješni, da smo dodali likvidnnost i privredi i građanma i očuvali banke kroz odrđene mjere i aktivnosti“, naveo je Žugić.

Prema njegovim riječima, aktiva banaka iznosi 5,2 milijarde eura, krediti 3,44 milijarde eura, depoziti 4,1 mlijardu eura, a novi krediti preko 860 miliona eura.