Tajni međunarodni pregovori rezultirali su identičnim kontrolama izvoza kvantnih računara u nekoliko zemalja, dok naučni razlozi za ove regulative ostaju nepoznati.
Iako kvantni računari teoretski mogu ugroziti nacionalnu sigurnost razbijanjem enkripcionih tehnika, trenutni najnapredniji kvantni računari su još uvek premali i previše skloni greškama da bi postigli to, što čini ove zabrane naizgled besmislenim.
Ujedinjeno Kraljevstvo je jedna od zemalja koja je zabranila izvoz kvantnih računara sa 34 ili više kvantnih bita (kubita) i niskim stopama grešaka. Namjera je očigledno da se ograniče mašine određenih sposobnosti, ali britanska vlada to nije eksplicitno izjavila. Zahtjev za slobodnim pristupom informacijama, koji je podnio New Scientist, odbijen je iz razloga nacionalne sigurnosti.
Francuska, Španija i Holandija takođe su uvele identične kontrole izvoza sa istim specifikacijama. Identifikacija istih ograničenja širom evropskih država mogla bi ukazivati na regulativu Evropske unije, ali to nije slučaj. Portparol Evropske komisije izjavio je da članice EU mogu usvojiti nacionalne mjere za izvozna ograničenja. Francuska ambasada u Londonu navela je da je limit postavljen na nivou koji “vjerovatno predstavlja sajber rizik” i da su kontrole rezultat “multilateralnih pregovora vođenih tokom nekoliko godina u okviru Vasenarskog aranžmana”.
Vasenarski aranžman je sistem kojem pripadaju 42 države, uključujući članice EU, Veliku Britaniju, SAD, Kanadu, Rusiju, Australiju, Novi Zeland i Švajcarsku, koji postavlja kontrole na izvoz roba koje mogu imati vojne primjene. Kanada je takođe implementirala identične zabrane izvoza kvantnih računara sa 34 kubita.
Naučnici i industrija kvantnih računara primijećuju ove zabrane i diskutuju o njihovim kriterijumima, ali tačni razlozi ostaju nejasni. Kristofer Monro, suosnivač kompanije IonQ, izjavio je da nema informacija o tome ko je odredio logiku iza ovih brojeva, ali vjeruje da bi to moglo biti povezano sa pragom za simulaciju kvantnog računara na običnom računaru.
Monro upozorava da, iako ovi uređaji trenutno nemaju praktične primjene, ograničavanje istraživanja u ovoj oblasti moglo bi ugušiti inovacije, prenosi Telegraf.rs.
