Ministri finansija eurozone obećali su u ponedjeljak 3. oktobra da će nacionalni finansijski štitovi protiv rastućih troškova energije biti koordinisani, privremeni i ciljani, kako bi se izbjeglo pokretanje spirale sa utrkom u povećanju cijena i plata, što bi ubrzalo već rekordnu inflaciju.
Saopštenje ministara finansija 19 zemalja koje koriste euro dolazi nakon što je Njemačka izazvala kritike nekih prijestonica i institucija EU jer je jednostrano objavila paket podrške od 200 milijardi eura za svoje kompanije i domaćinstva koja se bore sa ogromnim skokom cijena energije.
Odgovor Njemačke je daleko veći od 67 milijardi eura koliko je Francuska najavila da će potrošiti za tu namjenu ili 68 milijardi eura koje je planirala Italija.
Iako je ovaj paket podrške pozdravljen u Njemačkoj i na finansijskim tržištima, to je izazvalo zabrinutost u drugim zemljama EU koje ne mogu priuštiti da potroše ni približno toliko.
„S obzirom na snažna prelivanja na evropska energetska tržišta, koordiniraćemo naše mjere za očuvanje jednakih uslova i integriteta jedinstvenog tržišta, uključujući uzdržavanje od štetnih poreskih prilagođavanja. Treba da pokušamo da izbjegnemo da se šok cijena energije prelije u efekte drugog kruga i trajnije ubrzanje inflacije“, navodi se u saopštenju.
Evropska centralna banka (ECB) nastoji da obuzda rekordno brz rast cijena serijom podizanja kamatnih stopa pošto je inflacija dostigla 10 odsto u 19 zemalja koje dijele euro u septembru.
Veličina ukupne pomoći vlada eurozone privredi, koja već premašuje 500 milijardi eura, djeluje protiv napora ECB, jer se upumpavaju dodatne količine novca u privredu.
Sa ciljem održavanja fer konkurencije i umanjenja rizika od trzavica na tržištu, neki zvaničnici eurozone iznijeli su ideju o novom zajedničkom zaduživanju EU kako bi se finansirao zajednički odgovor na energetski izazov. Ali neke zemlje sa sjevera Evrope se protive toj ideji.
Da bi se prevazišao skepticizam, neki zvaničnici smatraju da bi plan mogao biti modeliran po uzoru na plan podrške nezaposlenosti iz pandemije kovida-19, koji je zajednički pozajmljen gotovinu prenosio vladama kao jeftine kredite, a ne bespovratne pozajmice.
Komisija takođe ističe da vlade EU i dalje mogu da uzmu 225 milijardi eura neiskorišćenih jeftinih zajmova iz zajedničkog fonda za oporavak poslije pandemije i upotrebe za rješavanje energetske krize.
Izvor: RSE
