Bruto domaći proizvod (BDP) je u 2023, prema konačnim podacima Monstata, iznosio 6,9 milijardi eura i rastao je po realnoj stopi od 6,3 odsto, navodi se u avgustovskom makroekonomskom izvještaju Ministarsva finansija.

“Prema preliminarnim podacima Monstata, crnogorska ekonomija je u prva dva kvartala 2024. porasla 3,4 odsto, pri čemu je najveći doprinos rastu dala privatna potrošnja (6,5 procentnih poena). U drugom kvartalu je ostvaren rast BDP-a od 2,7 odsto, a najveći rast su zabilježile bruto investicije u osnovna sredstva (11,7 odsto)”, navodi Ministarstvo.

Pad broja noćenja

U prvih sedam mjeseci 2024, broj noćenja domaćih i stranih gostiju u turizmu iznosio je 8.572.717 i bilježi godišnji pad od 5,4 odsto

“Od stranih gostiju, najveći broj noćenja su ostvarili turisti iz Srbije (22,9 odsto), Rusije (19,8 odsto), Bosne i Hercegovine (7,9 odsto) i Turske (5,3 odsto)”, ističe se u izvještaju.

Promet robe u trgovini na malo je, navodi se u izvještaju za sedam mjeseci 2024, veći 10,7 odsto na godišnjem nivou.

Industrijska proizvodnja je niža u istom periodu za 6,5 odsto, pod uticajem pada proizvodnje električne energije od 23 odsto.

Sektori vađenja rude i kamena i prerađivačke industrije su porasli 7,6 i 6,9 odsto, respektivno.

“Prosječna inflacija za osam mjeseci 2024. iznosi 4,3 odsto, a najveći doprinos rastu potrošačkih cijena dale su cijene u kategoriji ‘Stanovanje, voda, struja, gas i druga goriva’ i cijene odjeće i obuće”, dodaje se.

Godišnja stopa inflacije u avgustu je bila na najnižem nivou od aprila 2021. godine i iznosila je 2,2 odsto.

Vlada je usvojila novu odluku kojom se ograničavaju marže na hranu i druga osnovna dobra, za veći broj proizvoda u velikim maloprodajnim trgovinskim objektima, što je mjera koja će trajati od početka septembra do kraja januara 2025. godine.

Međunarodno okruženje

Evropska centralna banka (ECB) snizila je drugi put tokom godine svoje ključne kamatne stope za 25 baznih poena, pa kamata na depozite sada iznosi 3,5 odsto. “Uslovi finansiranja ostaju restriktivni, a ekonomska aktivnost je i dalje prigušena, što odražava slabu privatnu potrošnju i investicije”, navodi Ministarstvo.

Evropska centralna banka očekuje privredni rast Eurozone u 2024. od 0,8 odsto i ubrzanje na 1,3 odsto u 2025. i na 1,5 odsto u 2026, što je manje za po 0,1 procentnih poena u odnosu na junsku prognozu.

I američke Federalne rezerve (FED) smanjile su ključne kamatne stope za 50 baznih poena.

Federalni komitet za otvoreno tržište (FOMC) oborio je tako ciljanu referentnu kamatnu stopu na opsjeg od 4,75 do 5 odsto.

Zaposlenost i dohodak

Na tržištu rada nastavljaju se, kažu iz Ministarstva, pozitivni trendovi.

Prema Anketi o radnoj snazi, u drugom kvartalu 2024, bilo je 283,5 hiljada zaposlenih (godišnji rast 1,3 odsto), dok je stopa nezaposlenosti iznosila 11,4 odsto i do sada je najniža istorijski posmatrano.

“Prosječna neto zarada u prvih sedam mjeseci uvećana je za 6,1 odsto na godišnjem nivou i iznosila je 831 eura, dok je prosječna penzija sa obračunatim razlikama u julu iznosila 515,55 eura, što predstavlja godišnji rast od 27 odsto”, dodaje se.

Prihodi budžeta za period januar – jul 2024, iznosili su 1,57 milijardi eura ili 22,3 odsto procijenjenog BDP-a, što je u odnosu na isti period 2023. veće za 124,7 miliona eura (8,6 odsto).

“U poređenju sa planom, prihodi budžeta su veći za 95,5 miliona (6,5 odsto)”, navodi Ministarstvo.

Neophodno je, kažu, napomenuti da su, izuzimajući prihode jednokratnog karaktera, prihodi budžeta za sedam mjeseci 2024. godine u odnosu na posmatrani period 2023. godine veći za 237,2 milionaeura ili 18,2 odsto.

U prvih sedam mjeseci 2024, najznačajniji rast u odnosu na plan zabilježen je kod poreza na dobit pravnih lica 35,6 odsto, poreza na dohodak fizičkih lica 19,9 odsto i doprinosa 5,3 odsto.

“Prihodi budžeta po osnovu poreza na dodatu vrijednost ostvareni su u iznosu od 655,4 miliona eura, što je za 13,8 milina (2,1 odsto) veće u odnosu na plan. Izdaci budžeta za period januar – jul ove godine iznosili su 1,5 milijardi eura i manji su za 124,8 miliona (7,6 odsto) u odnosu na plan, dok su u odnosu na isti period 2023. veći 231,9 miliona (17,9 odsto)”, dodaje se.

Najveće odstupanje je kod izdvajanja za isplatu prava iz oblasti penzijskog i invalidskog osiguranja dominantno zbog povećanja minimalne penzije, transfera institucijama i značajnije kod institucija javnog zdravlja, kao i rasta izdvajanja za bruto zarade (usvajanje granskih kolektivnih ugovora kojima su povećane zarade zaposlenih u javnom sektoru u 2023).

U posmatranom periodu 2024, ostvaren je suficit budžeta od 42 miliona eura (0,6 odsto procijenjenog BDP-a).

Finansijski sektor

Neto profit crnogorskih banaka u julu 2024, iznosio je 106,0 miliona eura, što je 37,3 odsto više u odnosu na jul 2023.

“Ukupni krediti su na kraju jula iznosili 4,6 milijardi (godišnji rast od 14,3 odsto). Krediti privredi su zabilježili rast od 9,6 odsto, dok su krediti stanovništvu porasli 13,1 odsto”, navodi se.

Novoodobreni krediti su za sedam mjeseci 2024. iznosili 991,5 miliona (rast od 33,2 odsto na godišnjem nivou), od čega su pozajmice privrede iznosile 488,2 miliona (rast 25,6 odsto), dok su građani pozajmili 463,1 miliona (rast 50,7 odsto)”, ističe se.

U julu je zabilježen je rast ukupnih depozita od 2,8 odsto, kada su iznosili 5,5 milijardi eura.

Prosječna ponderisana efektivna aktivna kamatna stopa na novoodobrene kredite u julu 2024. godine iznosila je 6,09 odsto, što je pad od 0,78 p.p u odnosu na jun.

Spoljnotrgovinska razmjena i investicije

Ukupna spoljnotrgovinska robna razmjena u periodu januar – jul 2024, iznosila je 2, 7 milijardi eura, što predstavlja rast od 2,9 odsto u odnosu na isti period 2023.

“Izvoz robe u vrijednosti od 330,8 miliona eura je smanjen za 22,1 odsto, u najvećoj mjeri pod uticajem pada izvoza električne energije za 67,8 odsto i aluminijuma za 55,6 odsto”, napominju u Ministarstvu.

Uvoz roba vrijedan 2,3 milijarde eura veći je za 7,9 odsto na godišnjem nivou, prevashodno povećanjem uvoza mineralnih goriva i maziva (22,1 odsto) i mašina i transportnih uređaja (rast 13,5 odsto).

Neto priliv SDI u prvih sedam mjeseci 2024. iznosio je 294,8 miliona eura, što je za 6,6 odsto više u odnosu na isti period 2023.

Ukupan priliv SDI iznosio je 502 miliona eura, što predstavlja pad od 0,8 odsto na godišnjem nivou.

“U strukturi vlasničkih ulaganja, investicije u kompanije i banke iznosile su 64,9 miliona eura (rast od 9,1 odsto), dok su ulaganja u nekretnine iznosila 237,2 miliona (pad od 8,7 odsto). Priliv SDI u formi interkompanijskog duga iznosio je 181,2 miliona eura (rast od 15 odsto na godišnjem nivou)”, piše u izvještaju.

Ukupan odliv SDI u prvih sedam mjeseci 2024. iznosio je 207,2 miliona (pad od 9,8 odsto u odnosu na 2023).

“Najveće učešće u prilivu SDI imale su Srbija (76,9 miliona), Ruska Federacija (64,9 miliona) i Turska (56,5 miliona), koje su činile 39,5 odsto ukupnog priliva stranih direktnih investicija u posmatranom periodu”, zaključuje se u izvještaju.

Izvor: CdM