Izvor: Pobjeda

Restriktivna kalkulacija Ministarstva finansija pokazuje da će povećanje stope poreza na dodatu vrijednost PDV sa 19 na 21 odsto od sjutra cijene povećati 0,9 odsto, saopštio je resorni ministar Darko Radunović.

On je u intervjuu Pobjedi kazao da Svjetska banka SB ima optimističniju prognozu, koja podrazumijeva jednokratni prosječni rast od pola procenta.

Radunović je poručio da je zabluda da se povećanje stope PDV-a linearno projektuje na rast cijena.

“Do jednokratnog rasta cijena će doći, ali će to biti znatno manje od dva odsto, koliko je povećan PDV. Ne treba zaboraviti da se povećava samo viša stopa ovog poreza. Nepromijenjena ostaje niža od sedam odsto koja se primjenjuje kod osnovnih namirnica sa dominantnim uticajem na cijenu potrošačke korpe”, rekao je Radunović.

Vlada je, kako je dodao, vođena socijalnom odgovornošću, zadržala princip niže i više stope PDV-a, iako se u svijetu, zbog administrativne kompleksnosti, prelazi na jedinstvenu stopu PDV-a za svu robu i usluge.

Na pitanje ima li projekcija po kojima bi se mogao ukinuti makar dio mjera fiskalne konsolidacije koje važe tri godine i u kojoj situaciji, Radunović je odgovorio da, izvorno, rast budžetskih prihoda mora poticati od rasta ekonomije.

“Zbog toga je ekonomska politika Vlade usmjerena na stimulaciju ulaganja, prvenstveno u bazne privredne sektore i u razvoj preduzetništva. Ovo opredjeljenje mora biti praćeno fiskalnom disciplinom i širenjem baze poreskih obveznika, kao i racionalnom i dobro izbalansiranom budžetskom potrošnjom”, smatra on.

Po svim tim faktorima i parametrima Vlada ima konkretne planove i očekivanja.

“Ukoliko se ti planovi premaše, prirodno je da razmotrimo amortizovanje, pa i ukidanje nekih mjera finansijske konsolidacije”, naveo je Radunović.

Komentarišući povećanja akciza od sjutra i strah od povećanja sive ekonomije na tržištu cigareta, ministar je kazao da Crna Gora, kao i druge države ima ozbiljan problem sive ekonomije.

Podsjetio je da je, u cilju minimizovanja neformalnog tržišta, formirana Komisija za suzbijanje sive ekonomije, koja je prepoznala tržište duvanskih proizvoda kao posebno senzitivno kada je riječ o nelegalnom prometu i pokrenula aktivnosti za strožije sankcionisanje prekršilaca, uključujući krivično gonjenje i oduzimanje licenci.

“Stalno analiziramo ambijentalne uslove da bismo otkrili i eliminisali sistemske slabosti koje omogućavaju ovu pojavu. U tom smislu, siguran sam da aktuelne promjene akcizne politike neće značajnije uticati na nivo nelegalnog prometa roba”, kazao je Radunović.

Što se tiče borbe protiv sive ekonomije, rekao je da Vlada za narednu godinu planira veliki projekat elektronske fiskalizacije, kojim će uspostaviti kontrolu nad svim novčanim transakcijama u prometu robe i usluga, uključujući bezgotovinska i gotovinska plaćanja.

Komentarišuću navode opozicije da Vlada vodi “haračlijsku politiku”, Radunović je poručio da je ekonomija, prema dostupnim podacima za devet mjeseci ove godine rasla po realnoj stopi od 4,5 odsto, pola procenta više od Vladine projekcije od sredine godine.

“Budžetske prihode smo u odnosu na prošlu godinu povećali za 93 miliona EUR, što je 28,4 miliona više i od našeg plana, koji su mnogi kvalifikovali kao suviše optimističan. Istovremeno, budžetska potrošnja povećana je za 130 miliona EUR usljed povećanih izdataka za kapitalni budžet, dok je tekuća budžetska potrošnja smanjena za 63,8 miliona, što je uticalo da se deficit budžeta smanji za 1,9 odsto”, precizirao je Radunović.

Tvrdi da je Vlada vodila ekonomsku i fiskalnu politiku vrlo odgovorno i balansirano.

Na pitanje da li u narednoj godini može doći do smanjenja bilo koje poreske stope ili možda povećanja minimalne zarade, Radunović je odgovorio da je Vlada veoma pažljivo radila na planu konsolidacije.

“U kontekstu aktuelnih parametara i faktora koje možemo predvidjeti, čini mi se da će plan kao cjelina morati da ostane kakav jeste i u narednoj godini. Izuzetno je važno da se njegovim sprovođenjem osigura fiskalna stabilnost”, kazao je Radunović.

Mjere fiskalne konsolidacije su, kako je ocijenio, neophodne ako se želi ubrzani razvoj, povećana konkurentnost ekonomije, dinamičniji rast i bolji standard.

Radunović je rekao da je Fiskalna strategija dala dobre rezultate i da će se sa njenom realizacijom nastaviti u narednoj godini.

“Javne finansije za narednu godinu smo projektovali polazeći od dva postulata – dalja podrška ekonomskom razvoju i povećanju konkurentnosti ekonomije, uz nastavak finansijske konsolidacije”, saopštio je Radunović.

Planirani scenario će prvenstveno zavisiti od dinamike realizacije investicionih projekata, koji imaju ključan uticaj na ubrzanje rasta. Ne manji značaj ima i uspješnost mjera finansijske konsolidacije.

Radunović je kazao da u naredne tri godine stižu na naplatu značajne tranše duga po osnovu euroobveznica i dugoročnih kredita.

“Upravo u tom smislu je značajno što smo uspjeli da od Svjetske banke dobijemo garancijsku podršku budžetu, koju možemo koristiti kao osnov za refinansiranje tih obaveza, bez značajnijeg rasta apsolutnog iznosa duga”, naveo je Radunović.

U Vladi očekuju da će, upravo zbog tih finansijskih dospjeća i kapitalnih investicionih izdataka, u narednoj godini javni dug dostići svoj maksimum od 67,4 odsto bruto domaćeg proizvoda BDP, da bi zatim krenulo opadanje, tako da u 2020. bude 60,5 odsto.

Na pitanje kada će Vlada odlučiti šta će uraditi sa Montenegro Airlines-om MA i kada treba da stigne mišljenje Deloitte-a, Radunović je odgovorio da studija treba da sagleda sve aspekte dugoročne održivosti te kompanije, koja je od izuzetnog značaja za turizam i privredu.

“Ovih dana očekujemo prezentaciju i primopredaju studije. Uvjeren sam da ima puno opravdanja za to što je Vlada uložila velike napore i sredstva da se MA sačuva. Prema petogodišnjem poslovnom planu firme, koji je uradio izvršni menadžment, a usvojio Odbor direktora, održivost kompanije nije upitna ako se riješi problem akumuliranih dugova”, dodao je Radunović.

U tom slučaju MA bi od primaoca državne pomoći mogao da postane neto davalac budžetu, uz uredno servisiranje obaveza prema Aerodromima Crne Gore, kontroli letjenja i dobavljačima.

“Vlada ne želi da država trivijalno preuzme dug, već hoće jasnu i dugoročnu viziju budućnosti kompanije i modalitete poslovanja koji podrazumijevaju da se novi ‘minusi’ i problemi tog nivoa neće ponoviti”, poručio je Radunović.

On je naveo i da Vlada, za sada, procjenjuje da nema potrebe za formalnim stand-by ili sličnim finansijskim aranžmanom sa Međunarodnim monetarnim fondom MMF.

“Možda je to neobično s obzirom da skoro sve zemlje regiona periodično zaključuju takve aranžmane, ali vjerujemo da se, uz primjerenu disciplinu, možemo samostalno izboriti sa aktuelnim ekonomskim izazovima”, zaključio je Radunović.