Nivo depozita u bankama većeg dijela eurozone pao je u aprilu, pokazujući da je na brzinu dogovoren paket pomoći za Kipar uticao na povjerenje u regionu, pokazali su juče podaci Evropske centralne banke (ECB).
Pozajmljivanje banaka privatnom sektoru eurozone nastavlja da pada, budući da dugoročna dužnička kriza guši tražnju kredita, prenosi agencija Frans pres.
Prema uslovima dogovorenim u okviru paketa pomoći za Kipar, deponenti banaka sa depozitima većim od 100.000 eura snosiće značajne gubitke, što je primjer bez presedana koji je doveo do pomijeranja depozita širom regiona.
Sam Kipar je najteže pogođen, budući da su u toj zemlji depoziti privatnog sektora u samo jednom mjesecu smanjeni za 7,3 odsto na 41,32 milijarde eura. Dešavanja na Kipru uticala su i na susjednu Grčku, gdje su depoziti smanjeni za 1,6 odsto.
U Španiji su depoziti pali za 1,5 odsto na najniži nivo od oktobra, u Portugalu za 0,5 odsto, Irskoj za 0,1 odsto i Italiji za 0,3 odsto.
S druge strane, banke u Francuskoj, Njemačkoj, Belgiji, Austriji, Estoniji i Slovačkoj evidentirale su priliv depozita, u skladu sa nedavnim trendom.
„Rizičan sporazum o pomoći Kipru je, možda samo privremeno, uticao na povjerenje u bankarskom sektoru drugih zemalja na periferiji eurozone“, navodi ekonomista Berenberg banke, Kristijan Šulc, dodajući da je aprilski pad depozita prekinuo pozitivan trend koji je vladao od prošle jeseni, kada je ECB najavila program kupovine obveznica zemalja eurozone u problemima.
Obim kredita koje su banke eurozone odobrile privatnom sektoru u aprilu smanjen je za 0,9 odsto na godišnjem nivou, nakon što je u martu već pao za 0,7 odsto. ECB već dugo napominje da smanjeno kreditiranje oslikava slabu tražnju zajmova, a ne oštre uslove kreditiranja, prenosi Capital.
