Predsjednica Evropske centralne banke Kristin Lagard izjavila je danas da će inflacija u zoni eura popustiti i da zato ECB ne treba da pooštrava monetarnu politiku jer bi to moglo da uguši oporavak, nagovjestivši nastavak kupovine obveznica sljedeće godine.

Inflacija u evrozoni je dostigla u oktobru 4,1 odsto na godišnjem nivou, podstaknuta višim cijenama energije, a procjenjuje se da će ostati iznad ciljane stope ECB od dva odsto i sljedeće godine, jer zbog poremećaja izazvanih pandemijom dobavljači ne mogu da prate potrebe ponovnog otvaranje privrede.

Lagardova, međutim, insistira na tome da ECB sada ne treba da podigne ručnu kočnicu, već da nastavi s pružanjem podrške oporavku privrede, prenosi Rojters.

„Pošto se očekuje da inflatorni pritisak oslabi, kao što je danas slučaj, nema smisla reagovati pooštravanjem politike. Pooštravanje ne bi imalo željeni efekat na ekonomiju sve dok udar ne prođe“, rekla je ona.

ECB bi trebalo da donese odluku o budućnosti svog programa kupovine obveznica na moneatom sastanku 16. decembra.

Mada je centralna banka ranije najavila da će njen Pandemijski program hitnih kupovina (PEPP), vredan 1,85 biliona eura, biti okončan u martu 2022, Lagardova je rekla da će kupovina aktiva ostati „važna“ i nakon tog datuma.

„Čak i nakon očekivanog završetka pandemijskih vanrednih kupovina, one će i dalje biti važno sredstvo monetarne politike – uključujući odgovarajuću kalibraciju iznosa kupovine imovine – kako bi se podržao oporavak i održiv povratak inflacije na naš cilj od dva odsto“, istakla je Kristin Lagard.

Šefica ECB smatra da bi pooštravanje politike sada nagrizlo prihode domaćinstava, koja već trpe pritisak zbog rastućih cijena energije, dodajući da će rast tih cijena vjerovatno usporiti.

„U ovoj situaciji, stroža monetarna politika bi samo pogoršala negativne rizike u smislu silaznog trenda ekonomije“, navela je ona.