Za ekonomsko državljanstvo stiglo je deset aplikacija, dok se na listi razvojnih projekata, koje će sufinansirati aplikanti, trenutno nalaze četiri projekta, kažu iz Agencije za investicije.

Projekat ekonomskog državljanstva trebalo bi da podstakne ekonomski rast Crne Gore kroz ulaganja u infrastrukturu, turizam i poljoprivredu i preređivačke kapacitete.

Kupovinom nekretnina nije moguće steći ekonomsko državljanstvo, kategorični su iz Agencije.

Ukoliko se ostvari plan 2.000 aplikacija u naredne dvije godine, kroz projekat ekonomskog državljanstva očekuje se priliv investicija od 200 miliona eura.

Za ekonomsko državljanstvo krajem prethodne i početkom ove godine stiglo je deset aplikacija koje su u fazi provjere, kažu iz Agencije za investicije.

Prema informaciji inostranih agenata naš projekat je konkurentan, pa se očekuje i veće interesovanje tokom 2020.

“To su dva projekta u Kolašinu, i hotel Durmitor na Žabljaku, kako i hotel Kraljičina plaža u Budvi. Budući aplikanti mogu ulagati u ta četiri hotela koja se nalaze na listi razvojnih projekta. Nadam se, a postoje i najave da ćemo u narednom periodu imati više projekata u turizmu, a za očekivati je i da se pojave prvi projekti iz poljoprivrede”, kaže Dejan Medojević, v.d. direktora Agencije za investicije Crne Gore.

Da bi projekat bio na listi mora da ispuni određene uslove.

U oblasti turizma i hotelijerstva potrebno je investirati 15 miliona u hotel s pet zvjezdica i zaposliti 80 radnika, a na sjeveru i u centralnom dijelu Crne Gore pet miliona u hotel s četiri zvjezdice i zaposliti 25 radnika.

Aplikanti koji konkurišu za ekonomsko državljanstu ne moraju biti nosioci projekta, već samo kofinansijeri.

“Ako se ulaže u Sjever Crne Gore i Centralni region minimalna ulaganja su 250.000 eura u jedan od razvojnih projekata sa liste i donacija od 100.000 eura, koja ide u poseban fond za razvoj manje razvijenih opština, u skladu sa zakonom, Kada je u pitanju Primorje onda govorimo o ulaganju od 450.000 eura u jedan od razvojnih projekata i donaciji od 100.000 eura”, poručio je Medojević.

Poslanik Aleksandar Damjanović ističe da je trebalo definisati strože kriterijume za dobijanje ekonomskog državljanstva.

Postupak bi trebao da bude transparentan i zakonit kako bi imali kredibilne investitore i time sačuvali reputaciju Crne Gore kao sigurne investicione destinacije, navodi Damjanović.

“Generalno su loše postavljeni kriterijumi i prag za ulaganja od 100.000 i 250.000 eura je nizak prag. Pa se onda postavlja logično pitanje da li neko ko kupi stan u Crnoj Gori koji vrijedi dva miliona eura, gdje će dolaziti bogati gosti, ne može doći do državljanstva, a onaj ko je donirao 100.000 za Sjever dobija državljanstvo”, navodi Damjanović.

Medojević je izričit da se kupovinom nekretnine ne može dobiti crnogorsko državljanstvo.

“Informacije koje su se pojavile u javnosti su netačne i Vlada je to demantovala”, poručio Medojević.

Osim u turizmu, Crna Gora je prva država u regionu koja projekte ekonomskog državljanstva realizuje u oblasti poljoprivrede.

Da bi projekat bio na listi razvojnih projekta potrebne je investitor ulozi dva miliona u primarnu proizvodnju, preradu i ribarstvo 3,5 miliona i drvopreradu četiri miliona.

“Imali smo određena interesovanja ove godine očekujemo veće interesovanje. Siguran sam da ćemo kroz projekat dobiti nove investicije, prerađivačke pogone nova radna mjesta”, kaže Đuro Žugić, iz Ministarstva poljoprivrede i ruralnog razvoja.

U Agenciji očekuju da će u naredne dvije godine dostići plan od 2.000 aplikacija za ekonomsko državljanstvo i 200 miliona eura investicija, koje će podstaći ekonomski razvoj.