Kubanski poslanici izglasali zakon čiji je cilj da to karipsko ostrvo bude privlačnije za strane investitore, što se smatra ključnim za opstanak domaće privrede.

Na vanrednoj sjednici Skupštine, zatvorenoj za javnost, zamijenjen je zakon o stranim investicijama iz 1995. godine koji je privukao manje stranog kapitala nego što su se lideri komunističke vlasti nadali.

Privredni rast Kube je prošle godine iznosio 2,7 odsto što je ispod planiranog i slab je za zemlje u razvoju. Zvaničnici vlade kažu da je neophodan rast BDP od pet do sedam odsto godišnje.

[widgets_on_pages id=”Baner”]

Kubi su godišnje potrebne dvoje, do dvoje i po milijarde dolara direktnih stranih investicija da bi se unaprijedio njen socijalistički drustveno-ekonomski model”, rekao je potrpredsjednik Marino Murillo, koji se smatra “ekonomskim carem”.

Novi zakon nije još objavljen, a koliko se zna, upola smanjuje porez na profit na 15 odsto, a u prvih osam godina poslovanja oslobađa preduzeća plaćanja poreza.

Izuzetak su preduzeća koja eksploatišu sirovine – nikl i fosilno gorivo. Ona bi morale da plaćaju porez po stopi i do 50 odsto. Mnogi stranci koji posluju s Kubom bili bi izuzeti od plaćanja poreza na lični prihod.

Stopostotne strane investicije biće dopuštene u svim oblastima, osim zdravstva i prosvete što je za Kubu velika novost. Ipak, rekao je Murillo, država će sve nadzirati “da ne bi došlo do gomilanja imovine”.

Zakon o investiranju je ključni dio reformi koje je 2008. godine pokrenuo novi predsjednik Raul Castro. Cilj reformi je da se “dogradi” kubanski ekonomski model.