Kraj Montenegro erlajnsa: Kako će izgledati balkansko nebo kad prođe korona

Vildan Ramusović iz Slovenije i Ivana Sretenović iz Crne Gore krajem decembra kupuju karte Montenegro erlajnsa, ne sluteći da, do ukrcavanja na avion, ova kompanija više neće postojati, a još manje da ih o tome niko neće obavestiti.

Ivana je 23. decembra na sajtu Montenegro erlajnsa kupila povratnu kartu Tivat-Beograd. Platila je 105 evra.

Međutim, kada je 26. došla na aerodrom u Tivtu i pokušala da dobije kartu za ukrcavanje, saznala je da ne može to neće biti moguće.

Dan ranije, 25. decembra, na sajtu Montenegro erlajnsništa ne sluti da se ova kompanija gasi, ali na Fejsbuk profilu, kompanija objavljuje da od 26. decembra obustavlja planirani saobraćaj.

Vlada Crne Gore je, na sednici održanoj dan ranije, odlučila da će ugasiti državnu avio-kompaniju zbog mnogobrojnih finansijskih poteškoća, ali i najavila da će osnovati novu.

Ipak, Ivanu, koja ima kartu za let dan kasnije, o svemu tome niko nije obavestio.

Video: „Sa suzama u očima”

„Šalter Montengero erlajnsje bio zatvoren, zaposleni su stajali ispred, bili su potrešeni, sa suzama u očima”, opisuje Ivana dolazak na aerodrom Tivat 26. decembra.

Let Montenegro erlajnsa, kojim je trebalo da otputuje za Beograd, obavljala je srpska nacionalna kompanija Er Srbija.

Ivana je od osoblja, kaže, dobila informaciju da može da poleti samo ako kupi novu kartu, ovog puta, srpskog avioprevoznika.

U istoj situaciji je, kaže, bilo još desetak putnika.

„Zaposleni Montenegro erlajnsa su rekli da ne mogu da nam pomognu, da su došli na posao samo da bi zatvorili šalter”, priča.

Ivana je potom kupila novu kartu, ovog puta za let Er Srbija, u jednom pravcu.

Platila je skoro koliko povratnu Montenegro erlajnsa.

„Čim sam sletela u Beograd kupila sam novu kartu i za povratak 29. decembra. Sveukupno, nove karte platila sam 180 evra”, priča Ivana.

Za sve to vreme, kaže, od Montenegro erlajnsa nije dobila mejl ili poziv sa obaveštenjem da letovi prestaju.

U Beograd je morala da ode zbog zakazanih obaveza, a odlaganje putovanja nije dolazilo u obzir ni zbog PCR testa koji je već uradila, priča.

„Poslala sam mejl Montenegro erlajnsu, ali mi niko nije odgovorio. Šalteri ne rade, telefoni ne rade”, kaže Ivana.

U sličnoj situaciji našao se i Vildan Ramusović koji je 23. decembra sleteo u Crnu Goru iz Ljubljane.

Povratak za Sloveniju planirao je za 10. januar – u džepu je imao povratnu kartu na letu Montenegro erlajnsa.

„Sve sam saznao preko društvenih mreža, nisam dobio mejl ili poruku Montenegro erlajnsa da je povratni let otkazan”, priča Vildan.

Telefonom je zvao poslovnice crnogorske avio kompanije, ali se, kaže, niko nije javljao.

Vildan sada sa grupom ljudi koja živi i radi u Sloveniji pokušava da organizuje privatni drumski prevoz nazad do Ljubljane.

„Mislim da što više nas treba da pošalje mejlove i traži novac nazad”, smatra Vildan.

Na sajtu Montenegro erlajnsa kasnije je objavljeno izvinjenje putnicima.

U njemu navode da je „radikalna odluka Vlade Crne Gore bila neočekivana”, te da nisu uspeli pravovremeno da obustave prodaju karata, otkažu letove ili organizuju prijem putnika na letove drugih kompanija.

U saopštenju se navodi da se kompanija nada da će u narednom periodu moći da ponudi putnicima sa kupljenim kartama refundaciju ili zamenu leta, ali da to trenutno nije moguća zbog toga što kompanija od 25. decembra nema novca na računu.

Šta se desilo sa Montenegro erlajnsom?

https://www.facebook.com/mgxairlines/photos/a.2146505655403754/3542051922515780/

Vlada Crne Gore je na četvrtoj sednici 24. decembra najavila likvidaciju Montenegro erlajnsa i osnivanje nove nacionalne avio-kompanije.

Prema podacima koje je Vlada objavila, Montenegro erlajns samo Evropskoj organizaciji za bezbednost vazdušne plovidbe duguje 160.000 evra, a avionima je pretila opasnost zaplene na evropskim aerodromima od 26. decembra 2020.

Vlada je navela i da je poslednja mesečna zarada zaposlenima u Montenegro erlajnsu isplaćena u septembru 2020, a da kompanija od oktobra 2016. nije plaćala obaveze Poreskoj upravi.

Već 1. januara, ministar finansija i socijalnog staranja Milojko Spajić objavljuje na Tviter nalogu da je Vlada Crne Gore počela osnivanje nove avio-kompanije TO Montenegro doo sa početnim kapitalom od 30 miliona evra.

Ministar Spajić je pozvao ljude da daju predloge za naziv nove nacionalne kompanije i 8. januara objavio da je stiglo više od 500 predloga.

Do objavljivanja ovog teksta iz Ministarstva finansija i socijalnog staranja Crne Gore BBC redakcija nije dobila odgovor o tome da li će nova kompanija preuzeti na sebe obavezu da refundira troškove putnicima koji su ostali bez letova.

Na društvenim mrežama je nekoliko dana posle objave o gašenju kompanije, objavljeno da je Sindikalna organizacija linijskih pilota Montenegro erlajnsa ugasila račun, a iznos koji je bio na računu, 11.500 evra, uplatili su na žiro račun Fondacije „Budi human”, namenjen lečenju dece.

Montenegro erlajnz je nastao 1997. godine – tada je u floti je imao jedan avion – Foker 28.

Prvi put je poleteo 7. maja 1997. iz Podgorice, tada grada u Saveznoj republici Jugoslaviji, do Barija u Italiji.

Do danas, flota Montenegro erlajnsa proširila se na četiri aviona.

„Bilo je samo pitanje vremena kada država više neće moći da finansira Montenegro erlajns“, kaže Luka Popović, autor i osnivač sajta Eks Ju Avijejšn Njuz.

Iako je crnogorska avio-kompanija godinama imala probleme sa gubicima, kriza prouzrokovana virusom korona doprinela je propasti, smatra Popović.

Dodaje da je i promena vlasti u Crnoj Gori ubrzala gašenja avio-kompanije.

Prvi put posle skoro tri decenije, u Vladi Crne Gore nije Demokratska partija socijalista.

Iako je predsednik partije Milo Đukanović i dalje na mestu predsednika države, Vladu Crne Gore čine pobednici Demokratskog fronta, stranke Demokrate i pokret URA Dritana Abazovića.

„Jedino veliko iznenađenje je kojom se brzinom desilo gašenje Montenegro erlajnsa posle promene vlasti”, smatra Popović.

Dodaje da „nije siguran da je to bio najpametniji način”.

„Mnogo ljudi je ostalo bez novca koji su kupili karte, a ljudi su ostali i bez posla preko noći, bukvalno bez ikakve ranije najave”, kaže.

Popović ističe da se dugovi preostale dve nacionalne avio-kompanije na Balkanu – srpske Er Srbije i hrvatskog Kroacija erlajnsa, kao i nacionalnih kompanija koje su bankrotirale od raspada Jugoslavije do danas, može meriti milijardama evra.

„Problem je što države na Balkanu smatraju državnog prevoznika kao neki simbol nacionalnosti, a obzirom da su sve države nastale u poslednjih tridesetak godina, tome se daje poseban značaj”, kaže.

Izvan granica Balkana, u Evropi, većina nacionalnih prevoznika je privatizovano ili država ima manji udeo u njima.

„Naše firme se ne vode po tržišnim pravilima – uvode se linije koje možda uopšte nisu rentabilne ili postoje da bi nosile ime zemlje iz koje lete”, kaže Popović.

Od JAT-a do virusa korona

Dok su države Balkana pre devedesetih prošlog veka bile deo Jugoslavije, slogan nacionalne aviokompanije JAT ( Jugoslovenski aviotransport) bio je „Više od letenja”.

Prethodnik JAT-a, kompanija koja je obeležila početak civilnog avio transporta na Balkanu, nosila je naziv Društvo za avio saobraćaj Avioput i osnovana je 1927. godine.

Posle Drugog svetskog rata menja naziv u Jugoslovenski Aviotransport (JAT) i sedamdesetih i osamdesetih proživljava „zlatne godine” – sa Balkana se moglo na skoro sve meridijane.

Raspadom Jugoslavije, JAT odlazi u istoriju i 2003. menja naziv u JAT Ervejs.

Deset godina kasnije, 2013. nastaje Er Srbija ugovorom Vlade Srbije i Etihada, nacionalnog prevoznika Ujedinjenih Arapskih Emirata.

Većinsko vlasništvo u kompaniji imala je Srbija sa 51 posto udela, a Etihad 49.

Ugovor o osnivanju Er Srbije obavezao je Etihad da uloži 40 miliona dolara i obezbedi još 60 miliona kroz kreditne linije, a Vladi Srbije su ostala dugovanja bivšeg JAT Ervejsa.

Poslednje dane 2020, obeležile su promene i u Er Srbiji.

Republika Srbija povećala je vlasnički udeo u Er Srbiji sa 51 na 82 odsto, dok je udeo Etihad ervejza umanjen sa 49 na 18 odsto.

Smanjenje vlasničkog udela Etihada bilo je pitanje vremena, tvrdi Popović.

„Vlasnički udeo od 18 odsto je simbolički i mislim da će se Etihad vremenom potpuno povući.

„Etihad je u problemima već dugi niz godina, 2019. su imali gubitak od 870 miliona evra”, kaže Popović.

Član Predsedništva Narodne stranke Vladimir Kovačević ocenio je 5. januara da je Vlada Srbije otkupom 31 odsto udela od Etihada za 100 miliona evra „omogućila kompaniji iz Ujedinjenih Arapskih Emirata zaradu od 96,1 miliona dolara samo na toj transakciji”.

„Cena po kojoj je Vlada Srbije 2013. godine ustupila jedan odsto udela Etihadu iznosila je 816.000 dolara. Cena po kojoj taj udeo otkupila 2020. godine je 3,96 miliona dolara.

„Čist ‘ćar’ za Etihad iznosi 3,1 miliona dolara za jedan odsto udela, a za 31 odsto čak 96,1 miliona dolara, i istovremeno je kompanija iz Emirata zadržala 18 odsto udela u Er Srbiji”, rekao je Kovačević, funkcioner opozicione stranke koju predvodi Vuk Jeremić, bivši šef srpske diplomatije.

Međutim, u vreme pandemije virusa korona, koja je prizemljila avione širom sveta i stvorila neverovatne gubitke za avioindustriju, Fiskalni savet Srbije upozoravao je na još jedan problem srpske nacionalne aviokompanije.

Krajem 2020. godine, Fiskalni savet je ukazao da gubici Er Srbije tek manjim delom potiču od problema prouzrokovanih epidemijom, te da ova kompanija ne može da funkcioniše bez pomoći države – potrebno je rekonstruisati kompaniju kako bi postala profitabilna.

„Iako spolja izgleda fantastično, leti se na mnogo destinacija, mnoge linije nisu profitabilne”, upozorava i Popović.

On dodaje da će država biti primorana da pronađe novog partnera.

„Bilo je priča da kineski investitor može da bude novi partner, ali mislim da je to moguće samo u nekom političkom aranžmanu – da se akcije skoro poklone.

„Ne verujem da će iko hteti da plati, pogotovo ne sad, u situaciji kada je avi-oindustrija u kolapsu u celom svetu i nikome nije u interesu da kupuje gubitaše ili avio-kompanije sa problemima”, pesimističan je Popović.

Prema ranijoj proceni Ministarstva građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture šteta u sektoru vazdušnog saobraćaja zbog pandemije korona virusa procenjena je na oko 190 miliona evra.

U aprilu 2020. godine, tadašnja ministarka građevinarstva i saobraćaja Zorana Mihajlović navela je da prve procene govore da je direktna šteta u avio, vodnom i drumskom sektoru Srbije oko 120 miliona evra.

Ukoliko se situacija sa pandemijom nastavi, što je gotovo sigurno u narednom periodu, ta suma bi mogla da premaši 700 miliona evra, rekla je ona tada.

Procenjena šteta samo za vazdušni saobraćaj na nivou Evropske unije iznosi 160 milijardi evra, ukazala je Zorana Mihajlović.

Ima li nade za balkanske aviokompanije i jeftine karte?

U poslednjih trideset godina, od raspada Jugoslavije do danas, na Balkanu je nastalo i propalo oko 50 nacionalnih i privatnih avio-kompanija, podaci su specijalizovanog portala za avijaciju Tango Siks.

Svaka od novonastalih država nakon raspada Jugoslavije imala je u nekom trenutku nacionalnu avio kompaniju – do 2020. ostale su samo dve.

Gašenjem Montengero erlajnsa, balkanskim nebom lete samo – Er Srbija i Kroacija erlajns.

Obe kompanije dobijaju pomoć države kako bi pregrmele pandemiju i prevazišle probleme sa dugovanjima.

Međutim, nije samo virus korona problem.

„Problem je sa svim ovim tržištima što su mala da bi podržala nacionalnog prevoznika”, objašnjava Popović.

Mnogima od njih, nisu pomogle ni privatizacije – slovenački Adrija Ervejs bankrotirao je krajem 2019. godine nakon što je kompaniju kupio nemački investicioni fond.

Inostrani kapital ne znači nužno spas.

„Slovenija je htela da skine sa sebe nacionalnog prevoznika koji je bio u gubitku i predstavljao veliki problem, prodali su fondu koji je loše vodio kompaniju i bankrotirali su”, priča Popović.

Flaj Bosnija, investicija Saudijske Arabije, obustavila je letove zbog dugova prema aerodromu u Sarajevu.

Ipak, drugačiji model investiranja u avio prevoz izabrala je Severne Makedonija, objašnjava Popović.

Makedonski aviotransport 2009. odlazi u istoriju, a danas, barem pre početka pandemije, iz Severne Makedonije se letelo na četrdesetak destinacija.

„Severna Makedonija je odlučila da podrži niskobudžetne kompanije, umesto da novac daje nacionalnom prevozniku”, kaže Popović.

Ulaganje u niskobudžetne linije ima svoje mane, naglašava, jer takve kompanije obično lete do udaljenijih aerodroma.

„One uglavnom opslužuju dijasporu, ne služe toliko lokalnom stanovništvu, ali svakako imaju pozitivan ekonomski efekat”.

Crna Gora bi mogla da se ugleda na Severnu Makedoniju, dodaje Popović.

„Mislim da bi tako nešto možda bilo pametnije uraditi i u Crnoj Gori – umesto ulaganja u nacionalnog avioprevoznika”.

Dok kupci karata Montenegro erlajnsa još ne znaju da li će dobiti nazad novac koji su potrošili na karte koje nikada neće iskoristi, šta čeka ostale putnike sa Balkana u 2021?

„Smanjiće se broj letova jer će biti manja potražnja, ne samo zbog restrikcija i straha usled pandemije, nego i zbog ekonomske krize koja je već počela”, kaže Popović.

Dodatni problem za zemlje Balkana koje nisu u Evropskoj uniji jesu i zabrane ulaska u zemlje članice.

„Biće vrlo teška situacija u narednih par godina, čak i kad pandemija prođe, mislim da se avioindustrija neće vratiti na nivo iz 2019. sve do neke 2024, 2025″, kaže Popović, bez imalo optimizma.

Izvor: BBC na srpskom/Vijesti.me

Slični Članci