Ministar saobraćaja Osman Nurković saopštio je da će na prvoj narednoj sjednici Vlade, dakle u četvrtak, kandidovati koncesioni akt i ugovor o koncesiji o dva aerodroma, ističući da smatra da su se stekli uslovi da Vlada krene sa prvim pozivom za prekvalifikaciju zainteresovanih koncesionara.
Nurković je za Radio Crne Gore istakao da će u narednih nekoliko dana razmotriti primjedbe Komisije za ekonomsku politiku, te da će kandidovati koncesioni akt i na sjednici Vlade, već u četvrtak.
“Bilo je nekoliko primjedbi na Komisiji za ekonomsku politiku, to ćemo obuhvatiti u ovih nekoliko dana i najvjerovatnije nema suštinske primjedbe. Na prvoj sjednice Vlade, u četvrtak, nećemo ići ponovo na Komisju nego ćemo direktno na Vladu kandidovati Koncesioni akt i ugovor o koncesiji, tako da smatram da se se stekli uslovi da Vlada donese donese odluku oko usvajanja Koncesionog akta i Nacrta ugovora o koncesiji i da krenemo sa tim prvim pozivom za prekvalifikaciju zainteresovanih koncesionara,” istakao je Nurković.
Nurković je saopštio i da će Iizgradnja prve dionice autoputa, od Smokovca do Mateševa, kasniti zbog prepreka u početnoj fazi, ali da ćemo dobiti saobraćajnicu po evropskim standardima i kvalitetima.
On navodi da je u toku izrada idejnog projekta i studije zaštite životne sredine za drugu dionicu autoputa.
“Na prvoj dionici autoputa radovi su u poodmakloj fazi. Imali smo početna kašnjena u prve dvije godine, tako da smo uglavnom te prepreke otklonili, izdali dozvole i sada se dinamika obavlja u skladu sa tim planom i nadamo se da će objekat biti završen. Ne sigurno u ugovorenom roku zbog početnih kašnjenja, ali svakako u kvalitetu i evropskim standardima”, kazao je Nurković.
Za drugu fazu od Mataševa do Adrijevice u toku je, kaže ministar, izrada idejnog projekta i studije zaštite životne sredine, iz sredstava granta EK.
“Nakon toga smo se obratili EK za donaciju od 20 odsto vrijednosti procijenjene za tu dionicu, to je oko 56 miliona. Ako bismo dobili taj grant uzeli bi 20 odsto kredita kod Evropske banke za obnovu i razvoj i onda bi za preostalih 60 odsto išli u privatno javno partnerstvo, da pozovemo zainteresovane izvođače i finansijere za tih 60 odsto i da na taj način rješavamo drugu dionicu i tako bismo vjerovatno išli i sa trećom dionicom”, kazao je Nurković.
