U ovom zatvoru radi dobro opremljena štamparija, pa odatle stižu i obrasci za potrebe srpskih sudova, prenosi Forbes Srbija.

U drvnom pogonu proizvode se palete, košnice, piknik garniture, režiserske stolice…
Slično je i u drugim kaznenim ustanovama. Osuđenici šiju posteljine, mantile, bluze, rančeve, obrađuju zemlju, prave PVC stolariju…

Na rad ih niko ne tjera. Stvar je izbora, a posao izabere skoro svaki drugi osuđenik u Srbiji. U kaznenu ustanovu, ubedljiva većina, stiže bez struke, zvanja i diplome. Polovina izađe sa zanatom u rukama.
Tržište rada u uslovima ograničene slobode ima svoja pravila. Ona osnovna – odmor, bolovanje, satnica, jednaka su onima koja važe sa druge strane rešetaka. Propisuje ih Zakon o radu.

I osuđenici rade za platu. Ona je, doduše, manja. Garantovana im je petina minimalca, a u određenim zakonom propisanim slučajevima, zarađuju 70 odsto od naknade za rad koju isplaćuje poslodavac zavodu. U ovom slučaju, osuđeni obavlja poslove koji su sistematizovani kod trećeg lica. Mora da ispunjava uslove u pogledu stručne kvalifikacije i iskustva.

S druge strane, većina njih stiču prvu praksu, ne bi li tim zanimanjem obezbijedili platu kada oduže dug društvu.

Ko smije na posao van zatvora

Sva sredstva koja se prikupe prodajom proizvoda na kome su radili osuđenici koristi se za opremanje zatvora i poboljšanje uslova njihovog boravka, pojašnjavaju u Upravi za izvršenje krivičnih sankcija.

“Radno angažovanje osuđenih lica u zavodu i izvan zavoda regulisano je Zakonom o izvršenju krivičnih sankcija i Pravilnikom o radu osuđenog lica. Na radno angažovanje van zavoda imaju pravo samo ona osuđena lica koja kaznu izdržavaju u otvorenom ili poluotvorenom odeljenju zavoda. Znači da oni imaju pravo i na izlaske u grad, posjete porodici za vikend, posjete porodici za praznike…”, ističu u Upravi.

Da bi radili u drugoj firmi, van kaznenog kruga, ugovor sa poslodavcem sklapa kazneno-popravna ustanova. Ali, to ne mogu svi osuđenici.

“Svi osuđenici za svoje radno angažovanje, bez obzira na to da li su angažovani u zavodu ili van zavoda, primaju novčanu naknadu. Odnosno, platu koja im se uplaćuje na njihove depozite u zavodima”, kažu u Upravi za izvršenje krivičnih sankcija.

Sredstvima sa depozita osuđenici raspolažu za kupovinu svega što im je potrebno u zavodskim kantinama. Neretko šalju novac i svojim porodicama.

Ugovor sa poslodavcem – van zatvora

Da bi radili kod drugog poslodavca, van zatvora, odluku donosi upravnik, ali na predlog stručnog tima.

“Upravnik zaključi ugovor o radnom angažovanju osuđenih sa trećim licem. U cijenu rada se uračunavaju svi troškovi koje zavod ima u realizaciji ugovora o upošljavanju. To su troškovi goriva za prevoz osuđenih, troškovi ishrane”, odgovaraju u Upravi.

Dodaju da naknadu po ugovoru treće lice plaća zavodu. Zavod prihod troši isključivo za naknade za rad i nagrade za rad osuđenih, za tehnološko unapređenje rada i poboljšanje uslova života osuđenih i pritvorenih osoba.

Osuđenik može da radi na radnom mjestu van zavoda – i po odluci sudije za izvršenje.

Kolika je plata osuđenika

Kada se ispune uslovi, odluku o radu na radnom mjestu kod trećeg lica donosi sudija za izvršenje. Ugovor, na koji je prethodno data saglasnost sudije, zaključuju zavod i treće lice.

“U ovom slučaju, osuđeni praktično zasniva radni odnos kod trećeg lica – poslodavca, jer obavlja poslove koji su sistematizovani kod trećeg lica i za koje ispunjava uslove u pogledu stručne kvalifikacije i iskustva. Mjesečna naknada je propisana i iznosi najmanje 20% od najniže cijene rada u Republici Srbiji, a izuzetak je kada je osuđenom omogućeno da radi na radnom mjestu van zavoda po odluci sudije za izvršenje i tada mu pripada 70% od naknade za rad koju isplaćuje poslodavac zavodu”, navode u Upravi.

Osuđeni imaju pravo da rade tokom izdržavanja zatvorske kazne samo na dobrovoljnoj osnovi. Svrha rada je da se radno osposobi, stekne navike i vještine i tako uspješnije reintegriše u društvo. Nemali broj osuđenih nikad ranije nije radio i imao mogućnost da izgradi najosnovnije radne navike.

“U našim zavodima prvi put imaju mogućnost da nauče neki zanat koji će im kasnije pomoći da se lakše zaposle. Stručni tim zavoda predlaže upravniku zavoda radno angažovanje osuđenog na osnovu: utvrđenog stepena rizika, psihičkih, fizičkih i zdravstvenih sposobnosti, stručnih kvalifikacija, izraženih želja osuđenog i prema mogućnostima zavoda”, objašnjavaju u Upravi.

Izlaze kao varioci, bravari, kuvari…

Obučavaju se za varioca, bravara, stolara, keramičara, fasadera, zidara, kuvara, pekara, elektroinstalatera, vodoinstalatera, tapetara, krojača, hidroizolatera, sito-štampara, štampara na tekstilu, limara, armirača, zatim za rad na CNC mašinama, za rad u plastenicima, na glodačkim i metalo-strugarskim mašinama…

U sertifikatima koje osuđenici dobiju u zavodima nigdje se ne navodi da su stečeni tokom izdržavanje zatvorske kazne kako bi se izbjegla svaka moguća stigmatizacija. Kako navode u Upravi, s obzirom na to da su u pitanju izuzetno dobri i iskusni radnici, bivši osuđenici imaju otvoren odnos sa poslodavcima u pogledu činjenice gde su stekli iskustvo.

Teže je naći posao na slobodi

Organizacije koje pružaju podršku osuđenicima po izlasku iz zatvora istraživale su koliko im je zaposlenje važno u procesu resocijalizacije. Rezultati istraživanja, koje je sproveo Neostart prije nekoliko godina, pokazuju da većina ispitanika nakon izlaska traži posao. To je slučaj kod 81% osuđenika. Ali im je istovremeno najveća prepreka prilikom traženja posla činjenica da su bivši osuđenici.

“Velika većina osuđenika, njih više od 70%, u nekom trenutku svog života imala je posao, i želi stabilan i legalan izvor prihoda”, podaci su ovog istraživanja.

Iskustva Neostarta pokazuju da oni koji ne odustanu posle prva dva dolaska u program namenjen pronalsku zaposlenja, uglavnom nađu stabilan posao u roku od tri mjeseca.

U mnogo težem položaju su osuđenici koji nemaju podršku, porodicu i prijatelje.

“Kao zaključak se nameće da je neophodno ulagati u obrazovanje u zatvorima i u individualizovane programe usmjerene na pripremu za traženje posla”, jedan je od zaključaka istraživanja.

Istraživanja su se bavila i raspoloženjem poslodavaca prema bivšim osuđenicima. Jedna anketa je sprovedena u okviru projekta “Unapređenje kapaciteta Uprave za izvršenje krivičnih sankcija na polju alternativnih sanckija, postpenalnog zbrinjavanja i zdravstvene zaštite”, koji u Srbiji finansira Evropska unija.

Anketu je popunilo ukupno 120 poslodavaca. Pokazalo se da je svaki četvrti, 24 odsto njih, među zaposlenima imalo bivšeg osuđenika. Skoro 57% poslodavaca se izjasnilo da bi za odluku o zapošljavanju najprije uzeli u obzir radno iskustvo i kvalitet rada bivših osuđenika. Oko 55% je naznačilo da bi prije zapošljavanja želelo da dobije informacije o ponašanju prestupnika tokom izdržavanja kazne.

(Forbes Srbija)