Crna Gora ima mnogo prostora da razvija svoju ekonomiju i to kroz razvoj usluga i finansijskih servisa što ne zahtjeva velike investicije, a rezultate donosi brzo i dugoročno. Za to je neophodna promjena mentaliteta, realno razumijevanje naših prednosti i mana, kao i jednaka pažnja posvećena razvoju mikroekonomije i strateškim projektima, smatra Knežević.

Predsjednik Atlas grupe Duško Knežević najavio je skori početak realizacije projekta Punto Mimoza, na ulazu u Boku, vrijednog 500 miliona eura.

“Od većih projekata smatramo da bi u projektu Punto Mimoza uskoro mogla da započne realizacija. U toku su pregovori sa partnerima iz Azije oko realizacije ove investicije vrijedne oko 500 miliona eura. Tri nezavisna mediteranska sela, tri razvojne zone, tri razvojna potencijala, tri različita identiteta i tri potencijalno različite faze izgradnje okupljene su u jednu urbanističku sliku međusobno povezanim pješačkim stazama, zelenilom i pozicioniranjem velikog obodnog poteza kroz marinu koja ima 150 vezova”, rekao je Knežević u intervjuu za Portal Analitika.

On je istakao da je u toku dokapitalizacija Atlas banke.

“Atlas banka bi trebalo do kraja godine da se dokapitalizuje sa 10 miliona eura. U toku je dokapitalizacija banke sa pet miliona eura i tu moram istaći izuzetno konstruktivan odnos Centralne banke”, naveo je Knežević.

On je potvrdio informaciju da je oprema Atlas televizije prenešena na jednu od njegovih firmi, istakavši da je u pitanju zakonita transakcija amortizovane opreme stare 10 godina.

ANALITIKA: Vlada priprema potpunu reformu zakona iz oblasti bankarstva. Priprema se novi zakon o bankama, ali i zakon o oporavku i sanaciji banaka od sistemskog značaja. Informacija objavljena na Portalu Analitika je otvorila spekulacije da je moguće da neke banke budu u problemu. Kakvo je Vaše mišljenje o najavljenim reformama zakonske regulative?

KNEŽEVIĆ: To je jako dobar potez Vlade. Novim zakonom o bankama predviđeno je da se one finansijski relaksiraju. U prethodnom periodu, najveći problem sa kojim su se suočavale banke  bila je stečena imovina. Takođe, tu je i problem loših kredita odnosno reprogram za klijente koji ne mogu redovno da servisiraju svoje obaveze. Novi propisi daće klijentima više mogućnosti za lakšu i bezbolniju otplatu kredita. Suština je da se poveća rok otplate, da se smanji iznos rata i da kamatne stope budu niže.

Održivost i razvoj poslovanja crnogorskih kompanija u interesu je bankarskog sektora. Mjere koje će omogućiti i privredi i bankarskom sektoru stabilno poslovanje odraziće se povoljno na ukupnu ekonomiju Crne Gore. Tome svjedoči i pozitivna reakcija privrede na predložene mjere.

 ANALITIKA: Da li Vi kao kao čovjek iz finansijskog sektora imate saznanja da neke od banaka mogu imati problem ili da im je potrebna sanacija? Kada će krenuti nova dokapitalizacija Atlas banke?

KNEŽEVIĆ: Kad je u pitanju stanje bankarskog sistema i situacija u pojedinim bankama, mislim da je ovo pitanje za regulatora. Ne bih se miješao u nadležnosti Centralne Banke Crne Gorekoja ima kvalitetne instrumente da prati i održava stabilnost bankarskog sistema, što ona i čini i to na zavidnom nivou.

Atlas banka bi trebalo do kraja godine da se dokapitalizuje sa 10 miliona eura. U toku je dokapitalizacija banke sa pet miliona eura i tu moram istaći izuzetno konstruktivan odnos Centralne banke.

Generalno, u bankarskom sektoru imamo više kategorija koje mogu riješiti problematično stanje u bankama, a to su dokapitalizacija, spajanje sa drugim bankama, sanacija ili stečaj.

Situacija na tržištu nije idealna, ali crnogorske banke imaju najveći interes jačanja i razvoja domaće privrede, pa se zato nadam da će uspjeti da nađu model za dugoročno stabilno poslovanje u konkurentnom sektoru.

ANALITIKA: Koliko je situacija sa moskovskom podružnicom uticala na ovakvu situaciju u Atlas banci?

KNEŽEVIĆ: Nekoliko dana nakon što je Crna Gora uvela sankcije Rusiji, Centralna banka Rusije oduzela je licencu za poslovanje Atlas banki Moskva.

Atlas banka Moskva nije bila velika banka, ali značajan dio platnog prometa sa Rusijom se obavljao preko nje, to se mjerilo stotinama miliona eura.

Ćerka banka u Moskvi bila je u 100 odsto vlasništvu Atlas banke Crna Gora i oduzimanje licence predstavljalo je veliki međunarodni reputacioni rizik za poslovanje Atlas grupe i Atlas banke Crna Gora. Takođe, u tom trenutku zamrznuta je i velika aktiva banke koja je bila na računima, kao i plasirani krediti.

Pokrenuli smo sudski postupak za nadoknadu štete koji je u toku.

 ANALITIKA: Da li je Atlas banka likvidna?

KNEŽEVIĆ: Apsolutno. Atlas banka je jedna od najlikvidnijih banaka u Crnoj Gori. Imamo visok nivo likvidnosti, a takođe i visok nivo depozita kako domaćih, tako i stranih.

Takođe, Atlas banka je u proteklih 10 godina intenzivno razvijala e-commerce i alternativne kanale plaćanja, što je svjetski trend i veliki dio digitalne ekonomije i od kojih banka bilježi trend značajnog rasta prihoda i rast njihovog učešća u ukupnoj strukturi prihoda što upravo potvrđuje potencijal i potencira dalje pravce razvoja bankarskih usluga.

ANALITIKA: Vlada je u maju predstavila nove mjere štednje. Kakvo je Vaše mišljenje o najavi povećanja PDV-a, budući da udruženja poslodavaca nijesu blagonaklono reagovala na tu mjeru?

KNEŽEVIĆ:  Razumijem motive Vlade da poveća PDV. To je jedan od načina da se odgovori na izazove održavanja finansijske stabilnosti. S druge strane, postoje i mišljenja da je, da bi se izbjegao rizik prelivanja poslovanja u sivu zonu, smanjenje nekih poreza potez koji takođe može dati rezultate. Vjerujem da su u Vladi dobro izvagali i da imaju način da se nose sa nekim posljedicama povećanja PDV-a, jer to povećanje nosi rizik da dio poslovanja pređe u sivu ekonomiju.

Možda treba razmisliti u perspektivi o smanjenju poreskih stopa, a samim tim povećanju broja poreskih obveznika. Cilj je da poreski obveznik shvati da nema interesa da posluje van legalnih tokova, već da redovno izmiruje obaveze prema državi. Takođe je važno dobro odvagati da li treba smanjiti poreze na lična primanja i na taj način motivisati zapošljavanje i stvaranje novih  radnih mjesta.

Realno bi na taj način veći broj građana ostvario radna prava, broj uplata za poreze i doprinose bi se povećao, a dugoročno bi se stimulisao održivi razvoj ekonomije. Ovakva poreska politika naročito bi koristila jačanju malih i srednjih preduzeća i samozapošljavanja.

Stvari treba postaviti jednostavno. Kada bi poreske stope bile stimulativne, preduzetnik ne bi razmišljao da posluje van legalnih tokova i time bi se postigla veća poreska disciplina.

ANALITIKA: Da li to znači da će povećanje akciza na cigarete i alkohol podstaći sivu ekonomiju, kako se smatra u poslovnim krugovima?

KNEŽEVIĆ: Postoji ta opasnost. Sa makroekonomijom i punjenjem budžeta imate ovu stvar – ako su zakoni previše restriktivni onda imate prelivanje u sivu zonu, a ako su previše labavi i bez finansijske discipline onda imate nedovoljno punjenje budžeta.

Crna Gora ima mnogo prostora da razvija svoju ekonomiju i to kroz razvoj usuga i finansijskih servisa što ne zahtjeva velike investicije, a rezulate donosi brzo i dugoročno. Za to je neophodna promjena mentaliteta, realno razumijevanje naših prednosti i mana, kao i jednaka pažnja posvećena razvoju mikroekonomije i strateškim projektima.

Na primjer, ako bi  sva naša etno sela i etno moteli i restorani dobili poreske olakšice, podstakli bi zapošljavanje, razvoj porodičnog biznisa, proizvodnju zdrave hrane. Davanjem etno selima tretmana kao hotelima sa četiri ili pet zvjezdica podstakli bismo i razvoj sjevera.

Strani turista neće samo da vidi elitne hotele na primorju i plaže. On hoće da vidi ljepote sjevera Crne Gore. Kako?  Turista hoće da spava u brvnari i da jede zdravu hranu. Etno sela su sa tog aspekta najzanimljivija i smatram da ih treba podržati.

U Turskoj, recimo, mala i srednja preduzeća imaju veoma povoljan tretman, benificije i subvencije, a država onda na drugi način prihoduje od njihovog profita – kroz oporezivanje dobiti njihovih vlasnika, jačanjem srednje klase društva, a time i povećanjem potrošnje.

ANALITIKA: Kada će se konačno u Crnoj Gori uvezati hotelska industrija i prozvodnja zdrave hrane?

KNEŽEVIĆ: O tome već odavno govorim kao potrebi. Kad mi stranom gostu za eure prodamo domaći sir, domaću vodu, domaće meso i domaće voće i povrće to je unutrašnji izvoz i potencijal. Kao što znate, odliv eura i deviza iz Crne Gore je jako veliki, kao i uvoz hrane iz Srbije i drugih zemalja regiona. Crna Gora mora da vodi računa o svojim potencijalima i da pronađe balans u liberalizaciji tržišta koji će omogućuti održivost domaće proizvodnje.

Recimo, uvoz hrane je gotovo milijardu eura, a samo uvoz vode iznosi 35 miliona eura. To je nedopustivo! A imamo šest fabrika veoma kvalitetne vode  koje se bore za opstanak na tržištu a koje bi omogućavale nova radna mjesta, jačanje klaster biznisa i time i ekonomije države.

ANALITIKA: Sporazum CEFTA nas ograničava da zabranimo uvoz hrane i vode…

KNEŽEVIĆ: Tačno, ali recimo da u Sloveniji teško možete naći neko drugo vino osim slovenačkog. Tamo postoji velika svijest o zaštiti domaće proizvodnje i hoteli i ugostiteljski lanci podstiču i promovišu plasman i valorizaciju domaćih proizvoda. Zato podržavam kampanju “Kupujmo domaće”.

Crna Gora mora da vodi računa o sebi jer je veoma atraktivna za naseljavanje; drugo, ne smije dozvoliti da nas preklope interesi zemalja koje se graniče sa nama; treće, imamo situaciju da 40.000 stranih radnika zapošljava sektor turizma i građevine, a da kod nas imamo veliku stopu nezapsolenosti.

Ne želim da budem pogrešno shvaćen, smatram da je liberaizacija tržišta rada pozitivna stvar, ali nju mora pratiti efikasna  strategija razvoja ljudskog resursa, ključnog razvojnog potencijala svake države. Neophodno je da što prije radimo na obuci i usavršavanju kadrova koji su kvalifikovaniji za zahtjevne poslove u turizmu, uslugama i građevinarstvu.

Kako ide vrijeme Crna Gora će biti sve atraktivnija, naročito zbog članstva u NATO-u i dolaska velikih investitora, te zato moramo pripremiti našu privedu i naše građane da budu dobitnici liberalizacije i globalizacije.

ANALITIKA: Koji su ekonomski benefiti nakon što smo postali članica NATO-a?

KNEŽEVIĆ: Prije svega u većem interesovanju investitora, naročito institucionalnih. Podsjetiću da smo prije izvjesnog vremena imali posjeti američke agencije OPIC koja okuplja institucionalne investore. To je sada jedna potpuno nova situacija: sigurnija smo, a time i atraktivnija turistička destinacija, imamo veći stepen prepoznatljivosti a time i spremnosti za ulaganje svjetskih finansijskih tržišta, naši lučki i marinski potencijali skreću novu pažnju i dobijaju novu vrijednost.

Nadalje, imamo mogućnost školovanja kadrova na vodećim vojnim akademijama alijanse – ne samo iz sektora odbrane nego i iz oblasti ekonomije, IT tehnologija i slično. Imamo veliku šansu i velike mogućnosti, drugo je pitanje koliko smo mi spremni da te šanse iskoristimo.

ANALITIKA: Da ste izvršna vlast, kako bi koncipirali funkcionisanje sistema?

KNEŽEVIĆ: Više puta sam isticao da su, po mom mišljenju, za Crnu Goru  vrlo dobri modeli Malte i Kipra. Ove male mediteranske ekonomije uspjele su reformom finansijskog tržista i podsticanjem državljanstva kroz investicije da privuku značajan capital i da se pozicioniraju kao evropski centri finansijskih transakcija.

U ovom kontekstu, možemo valorizovati dodatno i prednost  koje Crna Gora ima korišćenjem eura kao valute i time izbjegavanja valutnog rizika.

Pri tome, za ovako nešto ne trebaju strateške investicije vrijedne stotine miliona eura. Samo nam treba par stotina hiljada eura za konsultante sa Malte i Kipra i dosljedna primjena EU propisa. I naravno, mladi ljudi koji imaju kapaciteta tehničkog i obrazovnog da sve to sprovedu i isprate.

ANALITIKA: Kakav je Vaš stav o auto-putu, s obzirom da se do sada nijeste izjašnjavali oko tog velikog projekta?

KNEŽEVIĆ:  Nisam se izjašnjavao, budući da projekta nije u sektorima poslovanja kojima se ja bavim.

Ali sam imao zanimljiv razgovor sa Kinezima na tu temu. Kinezi su me pitali zašto vi Crnogorci autoput zovete Bar – Boljare, a u Srbiji ga zovu Beograd – Preljina?

Zašto ga ne zovete Bar – Beograd –Budimpešta? Po mom mišljenju, to je cilj.

Smatram da bi izgradnju autoputa trebalo posmatrati iz perspektive nekog višeg nivoa, a to je insfrastrukturni razvoj i, kroz to, razvoj svih segmenata Crne Gore u dugom roku. Interesi Crne Gore svakako se mogu posmatrati kroz dimenziju internacionalizacije i globalizacije. Smatram da od svih faktora razvoja nijedan element nije toliko važan kao infrastruktura

U tom smislu, naravno da podržavam izgradnju auto-puta. To je velika razvojna šansa Crne Gore.  S tim što iz aspekta državnog budžeta, smatram model koncesija održivijim i isplativijim od zaduživanja i moj predlog bio bi da se tako rade sljedeće etape.

Velika je stvar što će Kinezi sa Srbijom dogovorili da se povežu na naš autoput. Očigledno je da Kinezi ne rade ništa na kratak rok. Njih zanima koridor Bar – Budimpešta.

ANALITIKA: Kakvi su rezultati poslovanja Atlas grupe u prvom kvartalu ove godine?

KNEŽEVIĆ: Atlas grupa je sada uglavnom skoncetrisana na razvojne projekte iz svog velikog portfolia. Međutim, mahom zbog nekih sporosti administracije trenutno „tapkamo u mjestu“.

Jako smo zadovoljni sa poslovnim rezultatima banke i  e-komercom, a u fazi smo da uskoro možemo da krenemo sa realizacijom jednog od nekih velikih projekata.

ANALITIKA: Koji projekat je u pitanju?

KNEŽEVIĆ:  Jadranski Sajam i rezidencijalni kompleks u Pržnu su na početku realizacije.

Od većh projekata smatramo da bi u projektu Punto Mimoza uskoro mogla da započne realizacija. U toku su pregovori sa partnerima iz Azije oko realizacije ove investicije vrijedne oko 500 miliona eura. Tri nezavisna mediteranska sela, tri razvojne zone, tri razvojna potencijala, tri različita identiteta i tri potencijalno različite faze izgradnje okupljene su u jednu urbanističku sliku međusobno povezanim pješačkim stazama, zelenilom i pozicioniranjem velikog obodnog  poteza kroz marinu koja ima 150 vezova.

Takođe, planiramo i realizaciju projekta Bolnica Meljine kroz strateško partnerstvo sa turskim gigantom u zdravstvenom turizmu kompanijom Acibadem. Realizacija ovog projekta omogućiče fazni razvoj lokacije kroz zdravstvene i rezidencijalne kapacitete po modelu projekta Porto Novo, kao i lociranje Crne Gore u rastućoj nišii zdravstvenog i rezidencijalnog penzionerskog turizma. Nadamo se brzom dogovoru sa Vladom koji će omogućuti realizaciju ovog plana.

ANALITIKA: Kada ste govorili da Crna Gora treba da razvija servise, na šta ste konkretno mislili?

KNEŽEVIĆ: Smatram da Crna Gora treba da razvija finansijske servise za alternativne načine plaćanja. Na primjer, kao što je to Luksemburg i već pomenuti Kipar i Malta na evropskom nivou.

Da bi se to postiglo potrebne su reforme poput uvođenja MIFID i PSD evropske regulative za finansijske servise i investiciono bankarstvo i elektronski platni promet. Ovo bi omogućilo privlačenje kapitala koji traži nove, sigurne destinacije. Crna Gora bi se mogla pozicionirati kao regionalni finansijski centar sa značajnim poreskim prihodima od transakcija koje se naplaćuju automatski u trenutku prometa.

Bio bi to i značajan podsticaj za turizam na visokom nivou, jer tržište finansijskih servisa okuplja bogatu svjetsku klijentelu koja bi onda bila zainteresovana za naše kapacitete u luksuznom turizmu, kao i za značajne investicije u realestatu.

Mislim da je to naša velika šansa koja ne zahtijeva veliku investiciju, a omogućava brzu i održivu dobit.

Izvor: Analitika