Građevinski radnici, programeri i inženjeri iz BiH, ali i regiona, sve češće odlaze na privremeni rad u Katar.

Ova bliskoistočna zemlja najnovija je krajnja destinacija onih, koji u svojoj zemlji ne mogu da nađu posao.

Bez obzira na vrstu posla koju obavljaju u Kataru, radnici iz Bosne i Hercegovine, zadovoljni su zaradom i uslovima na poslu.

Najteže je kažu, prilagoditi se vremenskim uslovima, pogotovo ako je radno mesto pod vedrim nebom. Ekstremne vrućine su za Marka Vujanića iz Gradiške bile nepodnošljive, pa se pre nekoliko meseci vratio kući. 

Ipak, kaže da bi ponovo išao, a razlog je mesečna plata od 2.000 konvertibilnih maraka. „Bolje je i u Kataru na plus pedeset nego ovde da radiš za 400 maraka“, kaže Marko.

“Posao nije lak, nova je zemlja, nov način života”, kaže Zoran Lojpur iz Trebinja. Ističe da su iskustva sa kojima se vratio iz Katara pozitivna i da se nema na šta da se požali.

„Nisam otišao da radim za „Majkrosoft“ već za građevinsku firmu. Mnogo više sam dobio nego što sam očekivao. Živeo sam u vili, svi smo imali bazen, internet…“, kaže Lojpur.

[widgets_on_pages id=”Baner”]

Radnici povlašćeni u odnosu na one iz Azije

Katar je jedno od najvećih svetskih gradilišta. Pripreme za Svetsko fudbalsko prvenstvo 2022. godine, već su počele. 

U narednih nekoliko godina milijarde dolara biće uložene u izgradnju infrastrukture. Priliku da se zaposle uvideli su brojni radnici sa svih kontinenata.

Oni koji dolaze iz azijskih zemalja poput Indije, Indonezije, Nepala, često se žale na neljudske uslove u kojima rade. Neuporedivo su manje plaćeni od radnika iz BiH.

„Oni su baš robovi. Rade za hiljadu, a mi za pet-šest hiljada rijala“, kaže Marko.

Zarada i novo iskustvo bili su razlozi zbog kojih je Zoran otišao u Katar. Ističe da su njegovi sugrađani solidno plaćeni, ali ni približno kao Englezi i Amerikanci. „Nije to prevelika zarada. Zarađivali smo više od Indijaca, manje od Engleza. Bosanci se dobro drže na tržištu radne snage“.

Zoran za svoje poslodavce ima samo reči hvale. Kaže da mu je i avionska karta u dva pravca bila plaćena, kao i godišnji odmor. Slično iskustvo ima i njegov sugrađanin Goran Radulović. Radio je na gradilištu i po dvanaest sati dnevno, a najveći i jedini neprijatelj bila mu je vrućina.

„Preko dana se od 11 do 15 sati ne radi zbog vrućine. Prva smena je od jedan ujutro do 11 prepodne“, kaže on.

Odlaze i mladi stručnjaci

Na privremeni rad u Katar ne odlaze samo građevinski radnici. 

Odlaze visokoobrazovani mladi ljudi, najviše stručnjaci iz oblasti informacionih tehnologija. Posla ima i za arhitekte, među kojima je i Jasminka Usanović iz Sarajeva.

Pre šest meseci otišla je u Dohu, gde planira da ostane još najmanje četiri godine. „Tamo se mnogo više cene trud, rad i znanje nego u našoj zemlji, nažalost. U mojoj firmi radi još jedna devojka iz BiH, a verujem da će doći još ljudi u narednom periodu“.

Već nekoliko meseci se govori o sporazumu između Saveta ministara BiH i vlade države Katar, kojim bi se regulisalo zapošljavanje državljana BiH u toj zemlji.

Portparol Agencije za rad i zapošljavanje BiH Boris Pupić kaže da su svi uslovi ispunjeni i da je pitanje dana kada će sporazum biti potpisan. U međuvremenu, potražnja za radnom snagom raste iz dana u dan, objašnjava Pupić.

„Skoro svakodnevno dobijamo zahteve privatnih agencija iz Katara, koje regrutuju radnu snagu. Međutim, mi ne možemo da odgovorimo na njihove zahteve jer još uvek nemamo na osnovu čega“.

Idu na svoj rizik

Jasminka nije čekala da BiH potpiše sporazum sa Katarom. 

Pronašla je način da sama dođe do poslodavca i nije jedina. „U mojoj i sličnim firmama ima mnogo prostora za nove radnike i uglavnom ljudi dolaze jedni preko drugih, preko preporuke“.

Ipak, iz Agencije za rad i zapošljavanje BiH upozoravaju da treba biti oprezan, jer radnici često ne znaju šta ih čeka u dalekoj zemlji.

Pupić daje sledeći savet. „Mogu nam se obratiti svi koji odlaze na privremeni rad, bez obzira što ne idu preko naše agencije. Proverićemo da li je ta osnovna procedura ispoštovana i da li sve legalno“.

Iz Unije udruženja poslodavaca Republike Srpske kažu da su ovakvi sporazumi, mač sa dve oštrice.

S jedne strane, ne možete sprečiti nekog ko je nezaposlen da ode i radi u inostranstvu. Ali bi, umesto toga, trebalo više truda uložiti da ljudi ostanu i rade u svojoj zemlji, kaže Saša Aćić, sekretar Unije.

„Na individualnom planu to svakom pojedincu koji ode znači mnogo. Ali se moramo kao društvo zapitati zašto nam značajan broj radne snage odlazi“.

Autor: Aleksandra Slavnić
Redakcija: Jakov Leon
Izvor: Dojče Vele