Kako su transferi za socijalnu zaštitu u visini plana, ali su veći za 50 miliona eura nego lani u istom periuodu, to na makro-nivou do marta ne predstavlja indikatore probijanja budžeta. Međutim, podaci iz aprila govore da je na programe zdravstvene zaštite potrošeno 11 miliona iznad plana za četiri mjeseca, socijalne programe za korisnike PIO šest miliona preko plana, na prava iz invalidske, boračke i dječje zaštite 6,8 miliona više, od čega za april skoro 3,5 miliona preko plana.

To bi nesumnjivo trebalo da upali ,,crvene lampice“ o neplaniranoj raspojasanosti u izvršenju, koja ne može da se nastavi u narednim mjesecima – ocijenila je za Pobjedu ekonomska analitičarka i bivša državna sekretarka Ministarstva finansija Mila Kasalica komentarišući podatke o javnoj potrošnji.

Samohvala

Tome, kako je navela, posebno svjedoči „slabašni PR-post Ministarstva finansija o likvidnosti budžeta i izmirenju obaveza“.

“Takvo nepotrebno samopohvaljivanje ne treba da zabrine, pošto su u pitanju redovne aktivnosti i postupanja iz nadležnosti resornog ministarstva. No, to eventualno upućuje da nema osnova za herojstvo u stilu citata: ,,… zahvaljujući racionalnom i predvidivom upravljanju, javne finansije Crne Gore trenutno su u potpunosti stabilne, uz sve izvršene obaveze do posljednjeg centa, u predviđenim rokovima“. Simbolički, budžet Crne Gore je jači od bilo kojeg ministra finansija, dok god se makroekonomski i finansijski čuva žilavost i potvrđuje otpornost mikro, malog i srednjeg biznisa u saradnji sa velikim biznisom i bankarskim sektorom”, kazala je Kasalica.

Tinjajući rizik koji se institucionalno ne analizira, ističe, vidi u tome što je u drugoj polovini 2022. identifikovan rast BDP-a od skromnih 3,3 odsto po kvartalu, što je sa uspješnih početnih šest mjeseci definisalo godišnji rast iznad šest procenata.

“To je značajno ispod projekcija (7,2-7,4 odsto) na osnovu kojih su se izračunavali procenti deficita budžeta, što bi trebalo pažljivo pratiti. U strukturi BDP-a lična i potrošnja države su prošle godine u odnosu na 2019. porasle za 12 – 13 odsto, respektivno. Neto efekat uvoz/izvoz je uticao sa 5 odsto rasta. Iako su ulaganja u zalihe značajno veća nego 2019, to nije uspjelo da nadomjesti pad bruto investicija u osnovna sredstva, koje su manje za 19 odsto (2022/2019) što objektivno pokazuje gdje su slabosti nedostatne ekonomske politike, koju ni značajna potrošnja tokom turističke sezone nije mogla zaokružiti u ostvarenju projektovane stope rasta društvenog proizvoda prethodne godine”, ocjenjuje Kasalica.

Ovi argumenti, navodi, trebalo bi da ukažu administrativcima koji vode ključne institucije, koliko je važno obnoviti i ojačati investicionu aktivnost i „probuditi rad državne i lokalne samouprave van okvira sujetnosti političkih galama i postupanja neutemeljenih u zakonima“, posebno nakon značajnog uvećanja zarada koje nije rezultiralo unapređenjem kvaliteta javne usluge.

“Samo tako će crnogorska privredna konjuktura samostalno obnoviti investicione inicijative, a što potom treba da snažnije širi novostvoreni proizvod nacionalne ekonomije. Ovaj prelazni period ne treba da obilježi bilo kakvo dodatno ulaganje u akcije berze, jer se ne uvećavaju korisne ekonomske aktivnosti, posebno jer se ni danas ne zna kojom analizom je određena nedavna cijena na akcije berze od 600 eura, slijedeći finansijske izvještaje berze koji na poziciji gotovine u većini upućuju na sredstva trećih strana”, smatra Kasalica.

Aktivnosti bi, kako navodi, trebalo da budu usmjerene na intenzivniju realizaciju nabavki, projekata agro i kapitalnog budžeta, koji bi crnogorskim privrednicima pružio dovoljno pozitivnih inputa da se promišlja snažnije investiranje na kraju ove i tokom naredne godine.

“Bez BDP od 7,5 milijardi eura nema fiskalnog prostora za nova povećanja zarada u javnom sektoru”, zaključuje Kasalica.

Analiza MF

Brojke Ministarstva finansija kažu da je javna potrošnja u prvom kvartalu bila 45,1 milion eura veća u odnosu na isti prošlogodišnji period i iznosila 544,1 milion eura ili 8,8 odsto BDP-a. Naveli su da je to 19,6 odsto manje od plana. Kako su prihodi dostigli 606,9 miliona eura, imali su suficit od 62,8 miliona. Naveli su da su im prihodi bili 9,8 odsto procijenjenog BDP-a od 6,17 milijardi eura, što je 7,3 odsto više od plana i 29 odsto više nego lani.

Izvorni prihodi budžeta iznosili su 542,4 miliona eura ili 8,8 odsto procijenjenog BDP-a, što je 12,4 odsto više od plana i 30,6 odsto više nego lani. Izdaci su bili 478,8 miliona ili 7,8 odsto procijenjenog BDP-a, a u odnosu na plan su manji 16,7 odsto, ali su u odnosu na isti period lani veći za 9,2 odsto.

Kasalica navodi da je potrošnja veća za 30 miliona eura u odnosu na prošlogodišnji prvi kvartal, zbog uvećanja zarada, ali i „značajnog izvršenja na niže od plana za ,,čuvene“ neproduktivne izdatke, koji preko dvije godine prate postupci previše usporenih nabavki, što nije izraz štednje već nekvalitetnog rada resorne uprave“.

Istovremeno je u razvoj infrastrukture uloženo svega 13 miliona eura, odnosno 27,7 odsto od plana i zbog toga je nastao suficit od 63,6 miliona eura.

Kasalica navodi da uprave koje izvršavaju kapitalni budžet krajem godine nadoknađuju slabo planirano iz prvih šest mjeseci, a iznenađuje da je Ministarstvo poljoprivrede do aprila 2023. godine od planiranih 18 miliona realizovalo manje od sedam miliona, dokazujući da im unapređenje ekonomskih oblasti poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede nijesu bili u fokusu.

“Agrobudžetu nije regulatorna svrha da bude na što većim rekordnim nivoima, ukoliko se realizacija ne sprovodi saglasno planiranom okviru, čak i ako je amplificiran međunarodnim projektima koji se godinama ne sprovode pravilnom dinamikom”, zaključuje Kasalica.

Opštine

Izvorni prihodi opština bili su 64,4 miliona eura ili jedan odsto BDP-a, što je 16,7 odsto više nego lani, ali 22,4 odsto manje od plana.

To, kako navodi Kasalica, potvrđuje potrošnju opština do nivoa prikupljenih sredstava, ali istovremeno i podbacivanje izvršenja planiranih izdataka, što ukazuje na nekvalitetno planiranje i potrebu značajnog unapređivanja.

Pobjeda