Privredna komora Crne Gore je, u okviru projekta „Jadranska mreža za unapređivanje istraživanja, razvoja i inovacija za potrebe izrade novih politika održive konkurentnosti i tehnološkog kapaciteta malih i srednjih preduzeća“ ADRIATinn, finansiranog kroz IPA Jadranski program, osnovala ADRIATinn Helpdesk koji će od septembra ove godine biti usmjeren na pružanje savjetodavne pomoći ženama u biznisu.
Na Helpdesku će dva stalno angažovana eksperta do kraja trajanja projekta besplatno pružati pomoći iz oblasti pravnih poslova i finansija i računovodstva zainteresovanim preduzetnicama.
Finansijske i operativne mogućnosti preduzetnica su uglavnom ograničene, pa honorarno angažovanje stručnjaka čini prevelik teret za budžet, stoga je Privredna komora Crne Gore, kroz ADRIATinn pro jekat, odlučila da obezbijedi sistem podrške i konkretnu pomoć ženama u biznisu. Inače, Privredna komora Crne Gore je 2006. godine osnovala Odbor za žensko preduzetništvo u kojem aktivno sudjeluju crnorske privrednice, aktivistkinje za prava žena i predstavnice vladinih institucija za rodnu ravnopravnost.
Privredna komora je u okviru projekta ADRIATinn realizovala istraživanje o internacionalizaciji malih i srednjih preduzeća. U istraživanju je učestvovalo 67 uglavnom proizvodnh preduzeća i to iz oblasti poljoprivredne i prehrambene industrije, IT tehnologija, drvoprerade, energetike i tekstila. Internacionalizacija preduzeća u ovom smislu podrazumjeva bilo koju vrstu širenja ekonomske aktivnosti izvan granica domicilne ekonomije i smatra se osnovnim elementom globalizacije u savremenom društvu.
Sprovedenim istraživanjem sveobuhvatno su ispitani kapaciteti, potencijali i potrebe malih i srednjih preduzeća u širenju svog poslovanja van crnogorskog tržišta. Rezultati istraživanja će biti korišteni kako bi se prepoznale prepreke u privrednom ambijentu i pružila institucionalizovana pomoć razvoju internacionalizacije preduzeća. Anketirana preduzeća koja su učestvovala u istraživanju su u 81 odsto slučajeva osnovana kao društva sa ograničenom odgovornošu i njihov godišnji obrt u najvećem broju slučajeva (65,8 odsto) se ostvaruje na teritoriji Crne Gore.
Imajući u vidu veličinu Crne Gore, ovakvi podaci govore o visokom stepenu zatvorenosti kompanija kada je u pitanju plasman robe i usluga van domaćeg tržišta, posebno što čak 42,9 odsto preduzeća nije imalo iskustava ni sa ostalim vrstama međunarodnog poslovanja poput direktnih stranih investicija, licenciranja, franšiznog poslovanja kao ni sporazuma o distribuciji. Oko polovimne anketiranih preduzeća je uvozno zavisno. Najčešći način koji crnogorska preduzeća koriste da izađu u globalni prostor je izrada veb sajta sa opštim informacijama na engleskom jeziku (61,7 odsto) sve ostale vrste e-trgovine su veoma slabo razvijene i samo 4,3 procenta preduzeća prodaje robu i obavlja poslovne transakcije putem interneta.
Plan da u periodu 2015 2020. izvozi svoje proizvode i usluge ima svega 23,1 odsto anketiranih preduzeća. Kao najvažnije prepreke za razvoj ino saradnje anketirana mala i srednja preduzeća prepoznaju: neusaglašenost sa standardima na ino tržištima (68 odsto), nedostatak kvalifikovanih zaposlenih (62,7 odsto), finansijska sredstva (61,5 odsto) i znanje stranih jezika (54,2 procenta).
Preduzeća smatraju da bi njihove izvozne mogućnosti bile unaprijeđene kada bi dobili pomoć u identifikovanju potencijalnih poslovnih partnera u inostranstvu (72,2 odsto), subvencije i grantove za međunarodne aktivnosti (72 procenta), organizovanje direktnih susreta sa potencijalnim poslovnim partnerima (70,6 odsto), kao i poreske olakšice za međunarodne aktivnosti (62 odsto).
Navedene opcije su izabrane iz seta predloženih mjera kojima su se mala i srednja preduzeća zemalja EU stimulisala da šire poslovanje van granica zajedničkog tržišta. Anketirana preduzeća su prepoznala da nacionalna privredna komora daje najveći doprinos informisanju i podršku potrebnu za realizaciju međunarodnih poslovnih aktivnost (48,5 odsto) a prate je vladine institucije i agencije (24,2 odsto) i udruženja privrede (7,6 odsto). Crnogorski privrednici ne poznaju mogućnost postojanja specijalizovane agencije za promociju izvoza (43,5 odsto) što ukazuje na potrebu da se ovakva institucija u Crnoj Gori što prije formira.
Pobjeda
