U češkom parlamentu čuju se pritužbe da kupovina jeftinijeg toalet papira koji je „kao šmirgla“ nije pravi način da se ostvare neophodne uštede u javnom sektoru. Ovo je jedan od detalja kako se državne administracije bore sa zahtevima sve nezadovoljnijih građana da sa njima podele teret krize i započnu sa rigoroznijim merama štednje i u sopstvenom dvorištu.

Pre svih na delu treba da se dokaže Evropski parlament, gde je za sada utvrđeno da barem 10% novca iz budžeta netragom ispari usled zloupotreba koje se vrše zahvaljujući zakonskim „rupama“ i neadekvatnoj kontroli. Zato su osnovani specijalni komitet i oditorski sud za kontrolu budžetskih sredstva, koji svojim radom treba da uvere poreske obveznike da se njihov novac raspodeljuje i troši racionalno, efikasno i svrsishodno.

Nakon skandaloznih izveštaja o činovničkom rasipništvu u Grčkoj i Italiji, (čiji su detalji dobro poznati našim čitaocima iz prethodnih i aktuelnih napisa pa ih ovde nećemo ponavljati), račun koji je ispostavila globalna kriza pokazuje da sklonost privilegijama na štetu odgovornosti nije rezervisana samo za mediteranski mentalitet. Štaviše, o ozbiljnosti problema svedoče i potezi političara u najrazvijenijim evropskim ekonomijama, koji pokušavaju da uvere javnost da preduzimaju veoma ozbiljne korake kako bi se ostvarile značajne državne uštede.

Tako je nemačka kancelarka Angela Merkel svojoj vladi postavila zadatak da u naredne tri godine realizuje uštede od 80 milijardi evra, što u navedenom periodu zahteva i kresanje socijalnih davanja za 30 milijardi evra, kao i skidanje sa platnog spiska oko 15.000 zaposlenih u javnom sektoru. Nemačka armija već sprovodi plan kojim se ukidaju radna mesta za 40.000 vojnih lica, a vlada se nada da će rezanjem subvencija dodatno uštedeti 5.5 milijardi, kao i da će podizanje taksi na finansijske transakcije budžetu obezbediti dodatnih 2 milijarde evra. Odnedavno su drastično uvećani porezi vlasnicima nukleranih elektrana, a aviokompanije već plaćaju dodatno uvedene takse.

I Francuska – druga najveća evropska ekonomija – najavljuje mere za saniranje državnih finansija i uštedu od 100 milijardi evra u narednih nekoliko godina. Zamrzava se sva potrošnja osim neminovnih izdataka za penzije i plaćanja kamata na dug države između 2011. i 2013 godine, a u tom razdoblju vlada smanjuje i troškove državnog poslovanja u javnom sektoru za 10%. Među merama za pojeftinjenje činovničkog aparata je i intenzivnije korišćenje Interneta, a oko 1.700 javnih zgrada biće rasprodato, čime bi se u naredne tri godine kancelarijski prostor za državnu administraciju smanjio za više od pola miliona kvadrata. Državne intervencije obuhvataju i smanjenje izdataka za subvencije i socijalnu podršku i to za 10%. Cilj Sarkozijeve garniture je da ove godine smanji ili eliminiše poreske olakšice za čitavih 10 milijardi evra.

Rezanje plata

U strahu da će im se dogoditi grčki scenario, španski parlament je ratifikovao reforme zakona o radu. Ekonomisti ocenjuju da je ovo važan korak u obnovi dugoročnog ekonomskog rasta i konkurentnosti privrede, što, između ostalog, umanjuje dosadašnje troškove pri zapošljavanju i otpuštanju, koji su bili među najvišima u razvijenim zemljama. Španska vlada je za prethodnu i ovu godinu planirala smanjenje potrošnje u iznosu od 15 milijardi evra, ove godine državne plate su zamrznute, a javne investicije umanjene su za više od 6 milijardi evra. Ciljani deficit Španije za 2011. je 6% BDP, a država je od januara ukinula plaćanja za rođenje deteta u iznosu od 2.500 evra i uvela rigorozne mere za prevremeni odlazak u penziju. Španska vlada insistira i da regionalne i lokalne samouprave obezbede dodatne uštede od oko 1.2 milijardi evra.

Susedi Portugalci, koji su se odmah nakon Španije našli na optuženičkoj klupi za nesolidno upravljanje finansijama, dužni su da sprovode mere štednje za smanjenje budžetskog deficita sa 9,4% BDP u 2009. i 7,3% u 2010. na ovogodišnjih 4,6% BDP-a. U tu svrhu uvećane su poreske stope na dohodak i dodatu vrednost, što treba da obuzda i astronomska primanja pojedinih državnih službenika, a plate za starije službenike u državnom sektoru i profesionalne političare umanjene su za 5%. U portugalskoj vladi kažu da su ovim merama uspeli da prošle godine uštede 2 milijarde evra.

Irska je sprovela neke od najtežih mera štednje u evro-zoni, a fiskalna reforrma je realizovana kroz dva paketa 2008. i 2009. godine. Treći paket štednje koji je na snazi od decembra 2010. prevashodno ima za cilj smanjenje budžetskih troškova – u prvom redu državnih plata. Sindikati u javnom sektoru postigli su sa vladom sporazum o zaradama, što je uvećalo šanse da se predviđene reforme i budžetske uštede za ovu godinu dosledno sprovedu. Rezanjem plata u javnim službama za 5 do15% državna kasa je do sada uštedela 4 milijarde evra, a vlada je obećala da daljih smanjenja neće biti do 2014. već da će tražiti druge načine za uštede.

I rumunska vlada je je otpočela reforme javnog sektora, i to prvenstveno smanjenjem plata za 25% odsto i masovnim otpuštanjem zaposlenih. Planom je predviđeno da se troškovi za plate u javnom sektoru smanjuju postepeno: 2012. biće niži za 7,2% BDP-a, 2013. za 7,8%, dok će 2014. biti manji za 6,79% BDP-a. Ove i naredne godine značajno će se povećati i porez na dodatnu vrednost. U drugoj „najmlađoj“ članici EU, Bugarskoj, trenutno je najaktuelnija ušteda goriva za službena vozila.Troškovi su smanjeni za 20%, a njihovo kresanje između ostalog nalaže bugarskim parlamentarcima da za obavljanje posla koriste privatne automobile, da preostala službena vozila (u međuvremenu je prodato 30 limuzina) koriste racionalnije (jedan automobil na deset poslanika), da klometraža bude limitirana na 2.500 kilometara mesečno, a umanjeni su i izdaci za noćenje u hotelu sa 61 na 51 evro.

Bez kajsije, molim

Za merama štednje posežu i administracije u zemljama koje teže da se priključe EU. U Hrvatskoj, koja je najbliža tom cilju, već je predočeno da u naredne tri godine neće biti povećanja plata za oko 240.000 zaposlenih u javnom sektoru, niti usklađivanja penzija za više od 1,2 miliona penzionera. Na zamerke iz predsednikovog kabineta da je trošenje državnog novca i dalje nedovoljno transparentno, premijerka Kosor navodi da je uprkos dodatnim izdacima od oko 536.9 miliona evra, vlada našla načina da budžet ostane na projektovanom nivou, te da bi predsednikov kabinet mnogo više doprineo kada bi smanjio sopstvene izdatke koji su u ovoj godini uvećani za preko 37%. Hrvatska premijerka je početkom godine najavila niz mera kako bi se ostvarile uštede u iznosu od 47 miliona evra. Pored uštede na telefonskim računima i kancelarijskom materijalu, jedna od stavki o kojoj se posebno vodilo računa jeste i flaširana voda. Tako su zaposleni u vladi, umesto da dobijaju vodu sa ukusom kajsije počeli da piju klasičnu flaširanu vodu, što je ušteda od nepunih sedam evro-centi po flaši, ali kako ističe premijerka Kosor „kreće se od sitnica“.

Makedonci se nisu dosetili flaširane vode, već su smanjili plate nekih državnih zvaničnika i obustavili kapitalne investicione projekte u pokušaju da umanje deficit i rizik od dužničke krize. Prema planu ministra finansija Zorana Stavreskog, kresanje troškova treba da obezbedi 130 miliona evra u budžetskoj kasi. Stavreski je u prethodne dve godine smanjio primanja premijeru, ministrima i njihovim zamenicima za 10%, a plan za izgradnju 100 sportskih objekata u celoj zemlji se zamrzava i novac usmerava na zdravstveno osiguranje i penzije.

U Crnoj Gori nastoje da budžetskim uštedama smanje učešće javne potrošnje za 1% BDP-a na godišnjem nivou. Planirano je smanjenje broja zaposlenih za prosečno 7% u državnoj upravi, javnim službama i ustanovama i smanjenje učešća fonda zarada u konsolidovanom budžetu za oko 33 miliona evra (1,1% BDP-a). Očekuje se da reforma inspekcijskih organa doprinese suzbijanju sive ekonomije i rada “na crno” za oko 25%, što bi povećalo budžetske prihode za više od 3%, odnosno za skoro 100 miliona evra do 2015. godine.

piše: Milan Lukić, izvor: bizlife.rs/bifonline.rs