Dok se generacije prije njih oslanjale na tradicionalne pristupe i stabilne karijere, mladi danas moraju da se snalaze u svijetu koji karatkerišu brze promjene, u zavisnosti od industrije i jaka konkurencija, ali i sve veća očekivanja poslodavaca.

Od pripreme CV-a i vještina komunikacije do suočavanja s stresom i neizvjesnošću, ovi izazovi često postavljaju visoke prepreke.

Da li možemo dobro da se pripremimo za razgovor za posao, otkrila je menadžerka ljudskih resursa Ivana Kešelj koja je za Euronews Srbija rekla da je najprije važno da se raspitamo o kompaniji za koju smo konkurisali, i da li je to prvi posao ili se radi o nastavku karijere.

“Možemo da se raspitamo preko raznih pretraživača, a takođe imamo i platforme koje objavljuju razne oglase gde daju informacije o kompaniji. Naravno, najbolje bi bilo da se raspitamo kod nekoga ko tamo radi ili ima nekog radnog iskustva preko nekih poznanika ili prijatelja”, objašnjava Kešelj.

Upitana – šta je važno da saznamo tom prilikom, Kešelj izdvaja nekoliko pitanja.

“Važno je da znamo čime se ta kompanija bavi, šta je njima važno, kakva je ta pozicija za koju mi konkurišemo”…

Šta poslodavce najčešće zanima?

Govorreći o tome šta poslodavci najčešće pitaju kandidate koji dolaze na razgovor za posao,  sagovornica Euronewsa navodi da to zavisi od pozicije i prethodnog iskustva.

“Ako pričamo o studentima, šta su studirali, koji su im projekti bili važni, čemu su uživali studirajući, da li su učestvovali u nekim studentskim organizacijama. Ako pričamo o nekome ko konkuriše i ima prethodno radno iskustvo, onda je važno da on to napomene. I jako je lijepo kada neko kaže na tom razgovoru za posao koja su njegova dostignuća bila tokom tog radnog iskustva. Dakle, tu pretpostavljam ne bi trebalo pretjerivati, pretjerano pričati o sebi i ne sa previše superlativa da ne bi ispalo da imamo neku sliku o sebi koja može u tom razgovoru da bude neki neprijatan trenutak. Svakako imati mjeru”, objašvanjava Kešelj.

Dodaje i da intervjueri često postavljaju i “situaciona pitanja”, odnosno kako bi se kandidat snašao u konkretnim situacijama.

“Mi na taj način procjenjujemo da li je neko proaktivan, da li ima inicijativu, da li je timski igrač ili ipak nije. Dakle, to su te cake koje mi možemo da koristimo”, ukazuje Kešelj.

Kada je reč o tremi kod kandidata, naša sagovornica kaže da se ona toleriše kada je neko na prvom razgovoru za posao.

Šta ako nam je “prazan” CV?

Ukoliko kandidat nije imao prethodno radno iskusvo, ukoliko je student, Kešelj napominje da je važno da ta osoba navede u čemu je sve učestvovao tokom studija, na kakvim projektima, u kakvim organizacijama.

“Vrlo je važno to napomenuti. Ja uvek kandidatima kažem da spomenu ako su radili u ugostiteljstvu ili sličnim poslovima. Mi to hoćemo da vidimo da neko ima radnu etiku. E, to je nama važno i da je neko nešto radio, da se trudio, da se borio, da se probudio ujutro za posao”, dodaje ona.

Upitana kako treba da izgleda CV kandidata bez radnog iskustva, Kešelj ističe da je “važno da to bude na jednoj strani”.

“Važno je da tu stoje neka interesovanja, da tu stoji u čemu smo sve učestvovali, da postoji to radno iskustvo koje je, da li branje malina ili nešto slično, i formalno obrazovanje. Danas u biografiji takođe ima jedan dio na početku gdje neko nešto može napisati o sebi. I to treba iskoristiti. Šta ste radili, kako vam je bilo na fakultetu, koji su vam omiljeni predmeti, koji su vam omiljeni projekti bili, šta ste vi tu radili, jeste li učestvovali u nečemu, jeste li bili na nekoj praksi, danas fakulteti šalju svoje studente na praksu. I to treba napomenuti”, kaže Kešelj.

Dodaje i da je jako važno da na razgovoru za budući posao nikako ne bi trebalo u negativnom kontekstu pominjati prethodnog poslodavca.

“Mi možemo da uvijek spomenemo da smo imali i dobra iskustva i da je nešto moglo bolje, ali ne bi trebalo, ako smo već prošli nešto i bili tamo već određeni broj godina, da se stvari svedu na neku negativu”, zaključuje  sagovornica Euronewsa.rs.