Na srpskoj berzi, umesto atmosfere kao u košnici – tišina. Zato i ne čudi što se dnevno trguje akcijama vrijednim svega nekoliko stotina hiljada eura. Od 900 na Beogradskoj berzi, aktivno se trguje dionicama samo osam kompanija.“Naše kompanje su doživele privatizaciju kao nešto što ih nužno dovodi na berzu, dakle to nije bila njihova poslovna odluka i oni nisu ovladali cijelim mehanizmom tržišta kapitala”, kaže direktorka berze Gordana Dostanić.

Na manje posla žale se i brokeri, koji su pre krize bili u centru pažnje.

“Možda je najbolji primjer ‘Telekom Srbija’, koji je prije tri godine podijelio akcije i bukvalno ni dan-danas nije izašao na tržište”, kaže broker Nenad Gujaničić.

Loša investiciona klima, klizanje dinara, hronično loše finansije države, glomazna administracija – to je ono što dodatno odbija potencijalne investitore.

“Sam interes investitora je tu vrlo važan jer ako investitori prepoznaju svojoj interes u smislu povoljnijeg izvora, ako određeni procesi koji se tiču preduzeća koji mijenjaju vlasničku strukturu budu interesantni za investitore, možemo očekivati rast prometa i veći stepen likvidnosti”, kaže Mališa Đukić iz Beogradske bankarske akademije.

Banke, koje su uz tržište kapitala drugo lice srpskog finansijskog tržišta, mnogo su razvijenije. Interes države je, kažu na Beogradskoj berzi, da se ta dva segmenta izjednače.

“To je ono što je značajno za razvoj privrede, za razvoj preduzeća, za finansiranje rasta i razvoja. Imate još jedan vid finansiranja sem bankarskog, koga se naravno niko neće odreći niti treba, ali imate alternativu naročito za rast i razvoj kompanija koja kod nas nije iskorišćena”, kaže Gordana Dostanić.

Svoju berzu nešto bolje koriste Slovenci, dok su Hrvati lideri u regionu koji imaju nekoliko miliona eura prometa dnevno. Za srpsku berzu kažu da će stati na noge kada i kompanije uvide šansu koju im ona i pruža kao tržište i očekivanja i rizika.

Izvor: Poslovno jutro