Da li sam u pravom poslu?

Da li sam ja taj koji može da pomjeri granice i značajno poveća svoju zaradu?

Da li je sve ovo za mene ili sam tu po navici i iz straha?

Ovo su samo neka pitanja koja je sebi postavljao Jamie Flexman prije dvije godine kada je konačno skupio hrabrost i donio odluku da da otkaz. Osim što je otvorio dušu i prijateljima priznao da mu je posao u korisničkom servisu jedne velike kompanije ’pojeo dušu’, da se osjećao kao satjeran u ćošak i da nije znao ni šta želi, sve je to zapisao i sveo pod lekcije koje je objavio u nadi da će pomoći drugima.

„Kada sam dao otkaz, bio sam na smrt uplašen. To je bio najstrašniji trenutak u poslednjih 30 godina. Mislio sam – da li da potonem ili da nastavim da plivam?

[widgets_on_pages id=”Baner”]

Danas, ako početnik preduzetnik pun entuzijazma, napisao je:

„Nadam se da će vam ovih 10 mojih lekcija pomoći da napravite tu promjenu koja vam tako treba i za kojom tako čeznete čime se god bavili…

Ne postoji takvo vrijeme koje se zove ’pravo’. Čekao sam i čekao pravi trenutak da se nešto promijeni, da napustim svoj posao. I ništa. I dalje bih čekao da nisam sam rekao „Odlazim!“.

Ljudi oko vas će misliti da ste ludi, ali to je sasvim OK. Pitali su me ’Da li si normalan?’, ’Od čega ćeš da živiš?’, ’Trebalo je da nađeš drugi posao pre nego što napustiš ovaj!“. Vremenom naučite da ne slušate negativce već svoje ojsećaje.

Naučićete da sami budete odgovorni za svoje postupke. Uhvatiti život u svoje ruke nevjerovatno je oslobađajući ojsećaj.

Da li je bilo lako živjeti u neizvjesnosti pošto sam dao otkaz? O, ne, nikako. Jedini mi je cilj tada bio da platim račune i stavim hranu na sto. Ali, naučio sam da život i nije tako težak i da mogu da se suočim sa mnogim problemima. Shvatio sam da sam otporan na metke.

Život nije linearan – ne postoje početak, sredina i kraj. Pošto sam dao otkaz, šest mjeseci sam pokušavao da pokrenem svoj posao i da dajem časove gitare kako bih preživio. Dobijem dva učenika i sve nekoko krene, ali onda obojica odustanu i tako više puta. Život nije ’ravan’. Kada nešto dobro počne, ne mora da znači da će se u istom maniru razvijati. Tako sam shvatio da je ’život’ prevelik da bih se njime bavio. Bavio sam se trenucima.

I da ne radite u velikoj kompaniji punoj pravila, morate imati svoja i biti disciplinovani. Naučio sam da je disciplina put do velikih stvari.

Strah je neophodan za rast. Mislio sam da oni uspješni za razliku od mene imaju super moći i da se nikada ne plaše, a ja sam bio toliko uplašen za život kada sam davao otkaz da me je blokirao na momente. Sada znam da kada osjećam strah, to znači da sebe guram dalje i da upravo prolazim kroz nešto novo i uzbudljivo. Prihvatite strah jer je on prijatelj posebnih ljudi.

Dan nikada neće imati dovoljno sati koliko vam treba. Uvijek hoćemo više – više novca, više vremena. Ako nije novac, onda je to uspjeh. Ako nije poštovanje, onda je to opet novac i tako u krug. Zato, sve što imate koristite na najbolji mogući način. Ako dnevno imate samo dva sata da provedete sa porodicom, provedite ih na najljepši mogući način. Uostalom, sve u životu mora da se zasluži.

Na poslu nikada nisam dao 100 odsto sebe. Logično. Posao nisam ni volio i nekad mi se činilo da se provlačim kao miš kroz kancelarije samo da ostanem neprimijećen. Od toga nema ništa. Ili ćete dati 100 odsto, ili nema ništa od posla. Sada radim više nego ikada i nisam ni znao da mogu toliko i to zadovoljan na kraju dana”.