Izgradnja podmorskog energetskog kabla, sa dalekovodima u Crnoj Gori i Italiji, biće završena 2018. ili 2019. godine. Kompletan projekat koštaće 1,1 milijardu eura, saopšteno je iz italijanske kompanije Terna listu Prima Da Noi iz Peskare.
Ovaj projekat naišao je na neraspoloženje opozicije i dijela NVO u pokrajini Abruco i u Crnoj Gori, tako da su pitanja postavljena nadležnim u Terni odraz raspoloženja dijela tamošnje i domaće javnosti.
Na pitanje da li Crna Gora proizvodi dovoljno energije za kapacitet kabla, iz Terne je odgovoreno da će tim dalekovodom biti transportovana energija sa cijelog Balkana. Podsjetili su da Rumunija i Bugarska odavno imaju višak energije za izvoz i da im se sada pridružuje i Srbija.
– Bez obzira na buduće nove elektrane, na Balkanu već sada ima dovoljno energije za izvoz, odnosno transport ovim kablom saopštili su iz Terne. Upitani da li će kablom biti transportovana i prljava energija iz Termoelektrane u Pljevljima, iz Terne su odgovorili da na Balkanu postoje brojne elektrane koje proizvode energiju iz obnovljivih izvora. Istakli su da će kabl, kao svi dalekovodi na svijetu, transportovati energiju koja će, u skladu sa tržišnim principima, biti ponuđena po najprihvatljivijoj cijeni. Kabl treba, naveli su, posmatrati kao auto-put, koji koriste vozila svih vrsta.
Odgovarajući na pitanje zašto su osnovali kompaniju Terna Crna Gora, kad su već ušli u Crnogorski elektroprenosni sistem kao vlasnici petine kapitala, iz Terne su kazali da su crnogorsku kćerku firmu morali osnovati, jer tako predviđa zakon. U CGES su ušli, naveli su, jer im je transport struje kroz Crnu Goru strateški interes, a CGES je jedini koncesionar prenosa električne energije i kompanija u većinskom državnom vlasništvu. Pripr.
Prate medije
Iz Terne su kazali da su upoznati sa svim navodima dijela medija i NVO sektora u odnosu na premijera Mila Đukanovića, a na pitanje da li posluju sa Prvom i Hipo bankom, odgovorili su da koriste usluge one finansijske organizacije koja im ponudi najbolje uslove. U svakom slučaju, naveli su, Terna koristi usluge više banaka u Crnoj Gori, koje ih, u skladu sa međunarodnim bankarskim standardima, prate i kreditno podržavaju.
Struje nikad dosta
Na pitanje da li su upoznati sa studijom Udruženja naftnih kompanija, prema kojoj će 2025. godine potražnja za električnom energijom biti 27 do 30 odsto niža nego u 2009, iz Terne su kazali da postoje brojne studije, pa tako i one koje predviđaju veću tražnju električne energije.
– Terna i Italija su dužne da se pridržavaju direktiva EK, prema kojima je cilj do 2020. da bude deset odsto niži od instalisanih kapaciteta električne energije, a Italija je sada na sedam procenata. Drugi cilj je da se osigura razmjena i uzajamna pomoć, koja će obezbijediti veću energetsku sigurnost evropskih zemlja. Kabl je projektovan da energiju i uvozi i izvozi i u funkciji je oba ova cilja naveli su iz Terne i istakli da su direktno uključeni u dio radova na izgradnji dalekovoda do Pljevalja za potrebe kabla i trafostanice u Lastvi Grbaljskoj. Ti radovi, kako su naveli, moraju biti završeni prije završetka kabla, čije je postavljanje već počelo.
(Pobjeda)
