Italija će uspjeti da svede svoj budžetski deficit ispod granice koju je postavila Evropska unija tek 2026. godine, odlažući raniji cilj i rizikujući konfrontaciju sa zvaničnim Briselom.
Desničarska vlada premijerke Đorđe Meloni (Giorgia Meloni) odložila je za godinu dana povlačenje deficita budžeta ispod gornje granice EU od tri odsto bruto domaćeg proizvoda, prema planu budžeta koji je vlada odobrila kasno u srijedu. Blok bi trebalo da ponovo uvede ovo ograničenje u januaru.
„Vjerujemo da smo uradili pravu stvar“, rekao je ministar finansija Đankarlo Đorđeti (Giancarlo Giorgetti) novinarima posle sastanka vlade. „Mi za sada ne poštujemo granicu od tri odsto“, priznao je Đorđeti, dodajući da je Rim odlučan da izbjegne recesiju, prenio je Bloomberg.
Budžetski plan naglašava izazov sa kojim se Meloni suočava u balansiranju obećanja o smanjenju poreza sa aktuelnim usporavanjem ekonomskog rasta. Italija nije jedina zemlja koja se bori da ispuni fiskalna pravila EU. Francuska će ove godine imati deficit od 4,7 odsto, a Španija od 4,1 odsto.
Budžetskim planom, Vlada je za ovu i narednu godinu zacrtala veći budžetski deficit nego što je to ranije bilo predviđeno. Deficit u 2023. se očekuje na 5,3 odsto BDP-a, u poređenju sa ranijih 4,5 odsto, rekao je Đorđeti. Za 2024. godinu, deficit se očekuje na 4,3 odsto, u poređenju sa 3,7 odsto koliko je planirano u aprilu, prenosi Biznis.rs.
Đorđeti je okrivio povećanje kamatnih stopa od strane Evropske centralne banke, kao i rat u Ukrajini, za sporiji rast.
Razlika između prinosa na italijanske i njemačke državne obveznice, kao uporedni mjerač rizika, porasla je tokom posljednjih nedjelja, ali je ostala ispod 200 baznih poena veći deo godine, olakšavajući vladinu sposobnost da upravlja finansijama svoje zemlje.
Ovim budžetskim planom dug zemlje biće oko 140,1 odsto BDP-a sljedeće godine, sa ekonomskim rastom od 1,2 odsto.
