Nichole Gracely bila je jedna od najboljih Amazonovih zaposlenih, a nakon što se pobunila protiv način rada ove poznate kompanije, ostala je bez krova nad glavom. U autorskom tekstu za Guardian Gracely piše da je danas beskućnica, ali da su joj i najgori dani bolji od najboljih u Amazonu.

“Prema statistici Amazona, bila sam jedna od najproduktivnijih radnika, bila sam mašina, a moj ritam bi se kako se dan odmicao ubrzavao. Ono što ne znaju je da sam morala održavati taj ritam, jer ako bih se zaustavila ijednu minutu, srušila bih se od iscrpljenosti”.

U skladištu Amazona je znala raditi po deset sati bez prekida, a svaki njen pokret šefovi su pratili preko kamera.

“I vrhunske performanse ne garantuju sigurnost radnog mjesta. Agencija koje se za Amazon brine o radu u skladištu mogla vam je dati otkaz u svako doba dana. Tretirali su nas kao prosjake, jer su znali da nam treba posao. Nikada se nisam osjećala usamljenije nego dok sam radila u Amazonu, stalno u izolaciji i pod prismotrom. Morala sam se prilagođavati stalnim promjenama rasporeda, a ako nije bilo posla, slali bi nas kući ranije bez da nam plate”, napisala je Gracely.

U jednom trenutku joj je, kako kaže, bilo dosta svega i pobunila se. Počela je pričati s novinarima i pisati tekstove što je naravno dovelo do gubitka posla.

Bez redovnih primanja Gracely je bila primorana da proda sve iz stana da bi na kraju postala beskućnica, ali i dalje je protestovala protiv Amazona.

“Došla sam do faze da sam morala da prosim. S komadom kartona na kojem je pisalo ‘Radila sam za amazon.com, imam diplomu, a sada sam bez krova nad glavom. Pomozite na bilo koji način’. Ljudi su pomagali i vratili mi vjeru u ljudskost. Protestujući protiv Amazona, zaradila sam više novca nego radeći za njih”, piše Gracely.

Aplicirala je na različite poslove, međutim niko joj nije želio dati šansu kada bi saznali za njen spor s Amazonom.

“Nisam mogla sebi priuštiti da radim za sirotinju i zato sam danas beskućnica. Ne mogu da priuštim krov nad glavom, a na pomoć od moje porodice ne mogu računati. Mnogo je ovakvih kao ja, vrijednih i sposobnih ljudi koji su završili na ulici. Ne znam kakav je profil prosječnog američkog beskućnika, ali bila sam sigurna da to nisam ja. Diplomirala sam, a zatim i magistrirala. Moji radovi su objavljeni u naučnim časopisima. Planirala sam i doktorirati, ali sam odustala od toga. Nisam nikada bila od onih studenata koji su mogli sebi priuštiti da stažiraju bez naknade, morala sam raditi u kompanijama kao što je Amazon kako bih otplatila kredite za školovanje. U mom novčaniku danas nema ni jedne jedine novčanice. Trebaju mi naočare. Treba mi zimska odjeća. Treba mi novac i treba mi šansa”.

Gracely kaže da je tokom ovog teškog perioda naučila da su Amerikanci puno bolji ljudi nego što je američki politički i ekonomski sistem.

“Potrebna je ogromna snaga da biste preživjeli dan kao beskućnik, ali srećnija sam nego ikada. Postoji više poštovanja za ženu beskućnicu na ulici, nego za radnike u Amazonu”, završava svoju ispovijest Nichole Gracely.