piše: Vladimir Adonov, izvor: bizlife.rs/bifonline.rs
Islamsko bankarstvo postaje sve interesantnije kao alternativna mogućnost ulaganja na tržištu čija se vrednost trenutno procenjuje na oko bilion dolara. Praksa pokazuje da i ono ima svoja ograničenja, pa i špekulante kojima pozivanje na verske kodekse služi za kršenje moralnih.
Na Istambulskoj berzi (ISE) od 6.januara ove godine funkcioniše indeks pod tikerom KATLM – http://www.katilimendeksi.org/en/ koji prati 30 kompanija čije je poslovanje u skladu sa šerijatskim zakonom, a među kojima su i telekomunikacioni gigant “Turk Telekom”, lanac trgovine na malo “Birlešik Magazalar” i fond za nekretnine “Emlak Konut”. Šerijatski islamski indeks je prvi indeks te vrste koji se nudi u Turskoj, sa ciljem da se poveća trgovina sa regionima Bliskog istoka i Severne Afrike i podstakne razvoj islamskog bankarstva. Po njegovim principima, koji se razlikuju od konvencionalnih finansijskih pravila, za sada u Turskoj posluju četiri banke (Al Baraka, Bank Asya, Kuveyt Turk i Turkiye Finans), koje imaju veoma malo učešće u sredstvima koje se drže u islamskim bankama širom sveta, a čak 90% u bankama u Iranu, Persijskom zalivu i Maleziji.
Islamsko bankarstvo je jedno od najbrže rastućih svetskih finansijskih sektora, za koje je interes ulagača bio evidentan i pre globalne finansijske krize, ali se sa njenim rasplamsavanjem dodatno povećao zbog nastojanja investitora da pronađu alternativne načine ulaganja. Prema nekim procenama, vrednost tzv. „globalnog muslimanskog tržišta” iznosi oko bilion dolara. Stopa rasta populacije na ovako definisanom prostoru će se povećavati za 1% svake decenije, pa su potencijali rasta tržišta više nego očiti.
O pozicioniranju novog igrača u finansijskoj industriji svedoči i Prva islamska finansijska konferencija (FIFC), održana u oktobru prošle godine u Dohi u organizaciji finansijske konsultantske korporacije Bait Al Mashura Financial Counsulting, kojoj su pored finansijskih stručnjaka iz islamskih zemalja prisustvovale i njihove kolege iz SAD i Evrope. Tom prilikom islamsko bankarstvo je promovisano kao ozbiljna alternativa konvencionalnom bankarskom sektoru, sa fokusom na rešenjima koja bi istovremeno obezbedila modernizaciju usluga i poštovanje šerijatskog kodeksa, a razmatrane su i mogućnosti intenzivnije ekonomske saradnje. Za ambasadore akreditovane u Kataru održan je poseban seminar na kome su upoznati sa suštinom etičkog kodeksa i pravilima koja islamsko bankarstvo razlikuju od konvencionalnog.
Turske ambicije
Naime, islamske banke ne naplaćuju kamatu, zvanu “riba”, jer je to po islamskim zakonima zabranjeno. Umesto toga, stvoreni su alternativni mehanizmi za ostvarivanje dobiti, paralelni bankarskim uslugama na zapadu, ali takvi da ne krše islamsko pravo po pitanju transakcija i trgovine. Kao i finansijske institucije iz glavnine sektora, te banke nude široku lepezu usluga, uključujući i štedne i tekuće račune, sredstava za finansiranje kuća i automobila, pa čak i islamske obveznice, to jest “sukuk”.
Na primer, klijenti sa štednim računima ne primaju mesečne isplate kamate po određenoj stopi. Banke sredstva koriste za pružanje roba i usluga direktno, u skladu s modelom ulaganja na osnovu dobiti. Sredstva od štednje se ulažu u robu, nekretnine ili industriju, a na kraju meseca dobit i gubitak dele se sa klijentom. Marža dobiti nije zagarantovana a ulaganja se ne vrše u kompanije koje trguju oružjem, alkoholom, svinjskim mesom, pornografijom, igrama na sreću i drugim zabranjenim proizvodima i uslugama. Dok, na primer, finansiranje automobila u konvencionalnoj banci za sobom povlači otplatu kredita s kamatom, islamska banka kupuje automobile u ime klijenata, a zatim ih prodaje u ratama po većoj ceni.
Iako je Turskoj i dalje dominantan partner EU, ona postepeno povećava trgovinu sa drugim muslimanskim zemljama, posebno onima na Bliskom istoku sa kojima je uspostavljena i slobodna trgovinska zona. Turska ne krije ambicije da postane vodeća regionalna sila u segmentu islamskog bankarstva, koje u ovoj zemlji beleži značajniji uzlazni trend od 2004. godine. U avgustu prošle godine Kuvejt Turk Katilim Banka, sa sedištem u Istambulu, prodala je svoje prve sukuke ili islamske obveznice i prikupila 100 miliona dolara. Trenutno, samo oko 5% depozita, sredstava i kredita u Turskoj drže banke koje posluju po principima islama, ali analitičari procenjuju da bi se njihovo tržišno učešće moglo udvostričiti u narednih deset godina.
Mobilizacija sela
Slični trendovi beleže se i u Pakistanu, gde je udeo ovog segmenta u bankarskom sistemu porastao na više od od 7% u odnosu na samo 0,5% u 2002. godini. Trenutno, po šerijatskom pravu posluje šest banaka sa oko pola miliona klijenata, a Pakistan planira da udeo islamskog u ukupnom bankarskom sistemu dostigne 12% do 2015. godine. Najveći potencijal za rast se vidi u ruralnim područjima, gde klijenti tradicionalno izbegavaju konvencionalne banke i gde su islamske banke obavezne da otvore 20% svih novih filijala.
Sa druge strane, Indonezija koja je sa populacijom od preko 210 miliona stanovnika najmnogoljudnija muslimanska zemlja, u ovom segmentu finansijskog tržišta daleko zaostaje za Malezijom, pa indonežanski zvaničnici nastoje da kroz intenzivniji razvoj islamskog bankarstva mobilišu domaću privredu i podstaknu ekonomski rast. Iako su islamske bankarske aktive rasle za 38% godišnje u periodu od 2005. do 2009. godine, a 47% prošle godine, one i dalje pokrivaju manji deo domaćeg finasijskog sektora. Broj vlasnika bankarskih računa u islamskim bankama povećao se sa 300.000 u 2001. na 8,5 miliona klijenata krajem juna ove godine, a globalno tržište sukuka postalo je za Indoneziju alternativni izvor finansiranja investicionih projekata, naročito u razvoju infrastrukture. Međutim, dok su islamske finansije u Maleziji dostigle 22% tržišnog udela ukupnog bankarskog sektora, u Indoneziji ovaj udeo iznosi tek 3%.
Različita iskustva u Evropi
Kada je reč o prisustvu ovih banaka u Evropi, zainteresovani u Velikoj Britaniji, na primer, mogu se obratiti nekoj od filijala Islamic Bank of Britain. Osoba koja, recimo, želi da kupi nekretninu ne podiže kredit sa kamatom, već taj objekat najpre kupi banka i onda je proda svom klijentu koji traženi iznos plaća u ratama. Prema engleskim propisima, u ovakvim slučajevima država oslobađa banku plaćanja poreza, a budžet popunjava na osnovu poreza koji za isti objekat plaća potonji vlasnik nekretnine.
U Nemačkoj, međutim, islamsko bankarstvo nema naročitog uspeha i to ne samo zbog drugačije poreske politike, već i zbog izgubljenog poverenja klijenata kojih je prevareno na hiljade. Jedan od njih je i Hasan Tepegoz, poreklom iz Turske a koji sada živi u nemačkom gradu Gutersloh, koji je izgubio 23.000 evra poslujući sa, kako se kasnije ispostavilo, navodnim “Islamskim investicionim društvom” iz Turske. Što se tiče našeg regiona, jedina islamska banka je Bosna Bank International sa sedištem u Sarajevu.
Prezasićeni Kuvajt
Kuvajtska centralna banka odbacila je u decembru prošle godine zahtev islamskih banaka da se izuzmu iz likvidnih osnova i omogući povlačenje viška likvidnosti. To je već drugi put kako centralna banka Kuvajta odbacuje takav predlog, što predstavnici islamskih banaka ocenjuju kao potez koji ih stavlja u nepovoljan položaj u odnosu na konvencionalne banke. Centralna banka interveniše na tržištu novca povlačenjem viška likvidnosti banaka kroz obveznice koje izdaje i prima banka po zahtevu. Ali, islamske finansijske institucije se ne bave tradicionalnim obveznicama i od njih nemaju koristi u upravljanju likvidnošću kao konvencionalne banke, Nedostatak elementa za obezbeđivanje likvidnosti smatra se jednim od ključnih izazova u nastajanju islamske finansijske industrije, gde su šerijatske banke delimično hendikepirane zbog ograničenih mogućnosti ulaganja. Guverner kuvajtske centralne banke Šejh Abdul-Aziz el-Sabah, izjavio je da je u ovoj instituciji prošle godine bilo registrovano pet islamskih i pet konvencionalnih banaka, ocenivši takav odnos kao “prezasićenost tržišta islamskim bankama”.
