Investiciono-razvojni fond (IRF) planira da u narednoj godini plasira 150 miliona kreditnih sredstava privrednim društvima i preduzetnicima. Davanje kredita IRF-a tretira se kao državna pomoć, zbog čega je program za 2023. godinu i njegovu usklađenost sa Zakonom o državnoj pomoći provjeravala i Agencija za zaštitu konkurencije (AZZK).
Kako je navedeno u dokumentu, cilj pomoći je poboljšanje konkurentnosti privrede, bazirano na zelenoj ekonomiji i digitalnoj transformaciji, razvoju prioritetnih sektora, ravnomjernom regionalnom razvoju, osiguravanju likvidnosti mikro, malih i srednjih preduzeća i diversifikaciji ekonomskih aktivnosti. Podršku će dati i posebnim ciljnim grupama (mladi, početnici u biznisu, žene, individualni poljoprivredni proizvođači) u cilju stvaranja uslova za veće zapošljavanje, povećane radne aktivnosti i mobilnosti radnika, uz podršku garantnih šema.
Glavni cilj programa je regionalni razvoj, zaštita životne sredine i razvoj malih i srednjih preduzeća.
– Programi podrške IRF-a fokusirani su na povećanje broja zaposlenih i na pružanje podrške prioritetnim sektorima razvoja crnogorske ekonomije, čime će takođe uticati na smanjenje regionalnih razlika u državi. Pored prioritetnih sektora (turizam i ugostiteljstvo, poljoprivreda i proizvodnja hrane, zelena ekonomija, digitalna transformacija) ulagaće se i u razvoj preduzetništva i to kroz podršku mladih u biznisu, start ap preduzetnicima, inovativnim preduzećima, ICT sektoru, ženama u biznisu, poljoprivrednim proizvođačima i slično. Očekivani benefiti se odnose na kreiranje novih radnih mjesta i očuvanje postojećih kao i unapređenje preduzetništva, konkurentnosti i smanjenje uvozne zavisnosti privrede iz poštovanje principa održivosti – navedeno je u programu.
Na čelu IRF-a je Irena Radović.
IRF procjenjuje da će kredite u narednoj godini uzeti između 101 i 500 korisnika.
Izvor finansiranja 150 miliona kredita je Evropska investiciona banka, Francuska razvojna agencija i Razvojna banka Savjeta Evrope.
– Rukovodeći se principima opreznog bankarskog poslovanja, u skladu s regulativom CBCG, finansijski plan za 2023. godinu predviđa da se plasiraju sredstva u iznosu od najmanje 150 miliona eura – naveli su iz IRF-a.
Jedan od ciljeva plasmana 150 miliona je i da se smanji uvozna zavisnost i poboljša spoljnotrgovinski bilans.
Portfolio koji je na raspolaganju se odnosi na kratkoročne, srednjoročne i dugoročne kredite.
– Kreditni uslovi po kojima će se realizovati instrumenti IRF-a za 2023. godinu, ka krajnjem korisniku, su sljedeći – iznos kredita do pet miliona eura, rok otplate kredita do 15 godina (uključujući mogućnost korišćenja grejs perioda), grejs period do pet godina, proporcionalan sistem obračuna kamata prilagođen potrebama privrede i održivosti IRF-a. Izuzetno, maksimalni iznos kredita/faktoringa biće na nivou do 10 miliona eura, uz uvažavanje limita izloženosti definisanih aktima IRF-a – piše u programu.
Htjeli bi privatizaciju Plantaža, Instituta…
Poseban segment u planiranju poslovnih aktivnosti za 2023. godinu, predstavlja privatizacija akcija i udjela u vlasništvu IRF-a.
– U vezi sa izradom plana privatizacije za 2023. godinu, IRF je predložio prodaju akcija putem berze za Montekargo, “Kotor – projekt”, Crnagorakop Danilovgrad, a privatizaciju putem javnog tendera za Montepranco Bokaprodukt i Turistički centar Durmitor – piše u dokumentu.
IRF je vlasnik sa ostalim vlasnicima državnog kapitala akcija u značajnim privrednim subjektima – “Barska plovidba”, Institut “dr Simo Milošević”, “13. jul–Plantaže”, “Marina” Bar i HTP “Ulcinjska rivijera”.
– Imajući u vidu da IRF sa ostalim vlasnicima državnog kapitala, posjeduje većinski paket akcija (veći od 51% akcijskog kapitala), predlaženo je Savjetu za privatizaciju da sa ostalim vlasnicima državnog kapitala razmotri mogućnost privatizacije naprijed navedenih društava – naveli su iz IRF-a.
Izvor: Dan
