Najveći kredit koji je u prošloj godini odobrio Investiciono razvojni fond iznosio je tri miliona eura, a radi se o projektima „Izgradnja fabrike za proizvodnju trajnih mesnih proizvoda” i „Kompleks hotela Park”, kazao je u intervj.uu za „Dan” izvršni direktor IRF-a Zoran Vukčević.
– IRF je za hotel „Teuta” Risan odobrio 2,5 miliona eura, za kupovinu i modernizaciju Farme koka nosilja u Martinićima milion eura, rekonstrukciju i adaptaciju postojećih objekata i ugradnju nove opreme za Fabriku stočne hrane milion eura, kao i milion eura za kupovinu i modernizaciju Farme svinja u Spužu sa milion, rekao je Vukčević.
Na osnovu kojih kriterijuma dodjeljujete kredite i da li će u ovoj godini biti više kredita za „anonimne preduzetnike”, s obzirom na tvrdnje NVO sektora da se kreditna sredstva odobravaju po partijskoj osnovi?
– IRF se za ocjenu kreditnih zahtjeva isključivo rukovodi ekonomskim kriterijumima i jedini način za odobrenje kredita je da se obezbijede svi neophodni uslovi kako bi se projekat uspješno realizovao. Svaki projekat se pojedinačno opjenjuje sa aspekta ekonomske i finansijske prihvatljivosti, kao i razvojne politike, tj. stvaranja uslova za dalji razvoj biznisa. IRF radi u skladu sa Zakonom o IRF-u i u obavszi je da poštuje zakone o bankama i privrednim društvima i djeluje u skladu sa svojim procedurama i pravilnicima. U skladu sa Zakonom o IRF-u, mora se poštovati Zakon o bankama koji se odnosi na adekvatnost kapitala i upravljanje rizicima. Glavne odluke Centralne banke iz ovog domena koje primjenjuje IRF su: odluka o minimalnim standardima za upravljanje kreditnim rizikom u bankama i odluka o adekvatnosti kapitala banaka. Takođe, IRF se rukovodi i pozitivnom bankarskom praksom, poštujući glavne principe bankarskog poslovanja i svaka odluka o kreditiranju projekata koju donese Odbor direktora IRF-a objavljuje se javno na zvaničnom vebsajtu IRF-a i na taj način su sve informacije vezane za odobrene plasmane transparentne, odnosno dostupne široj javnosti. I te kako vodimo računa na koji način ćemo plasirati sredstva, a u prilog tome govori i procenat loših plasmana, odobrenih u 2014. i 2015. od strane IRF-a, koji se kreće između tri i sedam odsto. IRF posluje po tržišnim principima, a to znači da na međunarodnom tržištu kapitala obezbjeđuje kreditna sredstva koja plasira u crnogorsku privredu i odgovoran je za njihovo vraćanje. IRF nije budžetska institucija što podrazumijeva da sredstva za kredite ne obezbjeđuje iz budžeta Crne Gore, odnosno od novca poreskih obveznika,već se eredstva obezbjeđuju na tržištu.
Šta planirate u narednoj godini?
– Kako bi se intenzivirale aktivnosti posvećene podsticaju preduzetništva, kao načina otvaranja novih radnih mjesta, IRF će u 2016. raditi na novim projektima koji će imati za cilj obezbjeđivanje što povoljnijih kreditnih sredetava i širenje grupe proizvoda, uzimajući u obzir i činjenicu da će kamatna stopa biti niža za 0,5 odsto u odnosu na 2015. godinu. U planu je finansiranje onlajn poslovanja i finansiranje elektronskog biznisa, kao i podrška inovativnim preduzećima pri čemu će se posebna pažnja posvetiti ICT sektoru, tako da će i preduzeća iz te oblasti biti u prilici da pod povoljnim kreditnim uslovima razvijaju svoje kapacitete. Biće obezbijeđena kreditna lipija za nezaposlena lica koja se nalaze na ZZZCG, a imaju fakultetsko obrazovanje, koja će podrazumijevati da ti krediti nemaju kamatu. U 2016. će, takođe, biti obezbijeđena posebna kreditna linija za kratkoročne kredite sa rokom otplate do 24 mjeseca. Osim toga, razvijaće se i novi instrumenti podrške, koji će uticati na bolje povezivanje preduzeća i sektora, podršku klasterima, podršku projektima koji se odnose na proizvodnju i preradu sa većim stepenom finalizacije proizvoda, a posebna pažnja će se posvetiti uspješnim preduzećima tj. onim koja su na Bijeloj listi poreskih obveznika i redovno izmiruju obaveze prema državi. Preduzetnici mogu očekivati da će novim instrumentima biti omogućen veći nivo dostupnosti finansijskih sredstava, te je IRF za 2016. planirao plasman sredstava za pružanje podrške crnogorskoj privredi u, iznosu od 100 miliona eura.
Prošla godina je bila izazov
Kako ocjenjujete vođenje ekonomske politike u 2015. godini?
Prošla godina je bila veliki izazov za IRF jer su u njoj pokrenuti veliki projekti iz oblasti infrastrukture, turizma i ugostiteljstva i energetike, pa se i tražnja za kreditima očekivano povećala. Ukoliko govorimo u brojkama, IRF je u 2015. godini finansirao 254 projekta ukupne vrijednosti 115,58 miliona eura i time otvorio 1.882 nova radna mjesta i zadržao 2.762 postojeća radna mjesta. Od ovog iznosa, 64,36 miliona je plasirano u vidu dugoročnih kredita, dok je preostalih 51,22 miliona izdvojeno za kratkoročno finansiranje. Tokom 2015. godine IRF je, takođe, posvetio posebnu pažnju finansiranju projekata čijom su realizacijom reaktivirani postojeći kapaciteti koji godinama nijesu bili u funkciji proizvodnje, kao i projekte koji se odnose na prenamjenu stambenih kapaciteta u hotelske, te za te namjene IRF je u ovoj godini izdvojio 22,5 miliona. IRF je u prošloj godini, takođe, odobrio 75 projekata ukupne vrijednosti 2,67 miliona za kreditiranje projekata koji doprinose razvoju preduzetništva. Realizacijom ključnog infrastrukturnog projekta koji se odnosi na izgradnju autoputa, uz to uzimajući u obzir i činjenicu da stopa rasta u 2015. iznosi 4,3 odsto, možemo potvrditi da su stvoreni svi uslovi da se nastavi kontinuitet ekonomskog rasta i razvoja Crne Gore.
Izvor: Dan
