Trenutno stanje u bankarskom sektoru je stabilno, na šta ukazuju koeficijenti likvidnosti i solventnosti koji su znatno iznad propisanog nivoa. Došlo je do konsolidacije bankarskog sektora čije poslovanje karakteriše rast štednje, depozita i kredita, a pasivna i aktivna kamatna stopa pokazuju blagi trend pada, ocijenio je u intervjuu za ,,Dan” generalni sekretar Udruženja banaka Mirko Radonjić.
Koliko je iznosila ukupna dokapitalizacija banaka u ovoj godini?
– Bankarski sektor je u ovoj godini uvećao svoj kapital za 20,5 miliona eura, i poslije više godina vraća se u zonu pozitivnog poslovanja.
Kako komentarišete visinu kamatnih stopa u Crnoj Gori?
– Ako se uporedimo sa zemljama Evropske unije ili drugim razvijenim zemljama, naše kamatne stope su visoke. Kamata je tržišna kategorija i na njenu visinu utiče niz faktora kao što su: rizični profil zemlje, dostupnost kapitala, cijena stranih i domaćih izvora sredstava, naplata kolaterala i drugo. Prema tome, kamatna stopa se određuje na osnovu ekonomskih pokazatelja koji i dalje ukazuju na visok nivo nelikvidnosti privrede, rizičnosti plasmana i posebnu otežanost procesa naplate dospjelih potraživanja. Opšti nivo kamatnih stopa pokazuje blagi pad, na šta su uticale i preporuke Centralne banke a i sama konkurencija među bankama, što je dobro za klijente. Nadam se da će se trend pada pasivnih i aktivnih kamatnih stopa nastaviti i u narednom periodu.
[widgets_on_pages id=”Baner”]
Koliko u prosjeku iznose troškovi obrade kredita?
– Troškovi obrade kredita su sadržani u okviru prosječne ponderisane efektivne kamatne stope, a svaka banka ih utvrđuje shodno svojoj poslovnoj politici i prezentuje klijentu prilikom apliciranja za određenu vrstu kredita.
Da li su banke zainteresovane za uspostavljanje platnog prometa između Crne Gore i Srbije, s obzirom na to da je Skupština usvojila Zakon o platnom prometu?
– Nedavno su predstavnici vlada Crne Gore i Srbije dogovorili formiranje radne grupe koja bi se bavila pitanjima skidanja transakcionih troškova u oblasti platnog prometa u koju će biti uključeni predstavnici centralnih banaka i udruženja banaka, kako bi vladama predložili prihvatljivo rješenje za sve zainteresovane strane.
Udruženje banaka Crne Gore će učestvovati u radu ovog tijela i dati svoj puni doprinos.
Kako komentarišete to što je kamata na novoodobrene kredite u oktobru porasla za jedan procenat?
– Prosječna ponderisana efektivna kamatna stopa na novoodobrene kredite u oktobru iznosila je 10,75 odsto, što predstavlja rast od 1,08 p.p. na mjesečnom nivou, a to je posledica zaoštravanja problema likvidnosti u realnom sektoru, kao i zbog nedostatka kvalitetnih projekata koji se nude za finansiranje.
Međutim, ako pogledamo odnos prosječne ponderisane efektivne kamatne stope na ukupne kredite odobrene privredi i stanovništvu u oktobru 2013. (privreda 8,87 odsto, stanovništvo 10,07 odsto) u odnosu na oktobar 2012. (privreda 9,12 odsto, stanovništvo 10,08 odsto) uočava se blagi pad kamatne stope.
Zašto se privrednici često žale da nemaju odgovarajuću kreditnu podršku?
– Ova teza se provlači duži niz godina, a tu ocjenu uglavnom kreiraju pojedinci koji vode firme kojima nema pomoći zbog pogrešnih odluka i promašenih projekata iz ranijeg perioda, a koji su veoma prisutni i glasni u javnosti, ali sa malo argumenata. U teškim vremenima za ekonomiju banke su sve više izložene pritiscima privrednika da povećavaju svoje kreditne portfolije, bez obzira na kreditne rizike, da suspenduju svoje razumno kreditno rezonovanje, što se svakako oštro suprotstavlja lekcijama naučenim tokom krize, kao i novoj strožoj regulativi koja se trenutno implementira. Ako malo promijenimo ugao gledanja, primjetno je da na tržištu postoji problem deficita kvalitetnih i zdravih projekata. Nijedna banka neće sigurno uskratiti podršku kvalitetnom projektu, jer je sve teže naći dobrog dužnika, dok nesolidni dužnici i ekonomski neutemeljene ideje ne mogu očekivati podršku banaka. Banke su spremne da budu još snažniji generator razvoja privrede, da podrže zdrave i dobre projekte istovremeno vodeći računa o sigurnosti štednje i depozita, što je primarna bankarska uloga.
Ima li najava da će naredne godine biti povoljnijih kredita za privredu i građane?
– U narednoj godini nastaviće se aktivnosti na sistemskom rješavanju nekvalitetnih kredita primjenom ,,podgoričkog modela” o dobrovoljnom finansijskom restrukturiranju dugova firmi kod banaka. Ovim modelom će se dati podsticaj privrednim društvima koja su solventna ali imaju problema sa likvidnošću da se konsoliduju kroz korporativno i finansijsko restrukturiranje, da mogu da nastave sa redovnim poslovanjem i da se osposobe za vraćanje kredita. Realno je očekivati da će se pozitivni trendovi iz 2013. nastaviti i u 2014. godini, i da će se nastaviti rast kreditne podrške uz veći priliv novih, kvalitetnih i zdravih biznis ideja, planova i projekata privrednika koje će banke sigurno podržati.
Ulazak Zirat banke poboljšaće ponudu
Najava dolaska Zirat banke na bankarsko tržište je dobra vijest. Zirat banka je velika banka koja uspješno posluje u matičnoj zemlji, a njen ulazak poboljšaće ponudu na domaćem bankarskom tržištu, uvećaće raspoloživa kreditna sredstva, pojačaće konkurenciju među bankama i stvoriće se povoljniji uslovi za korisnike finansijskih usluga. Ovo znači da postoje značajni strani investitori koji ocjenjuju da se na bankarskom tržištu Crne Gore može regularno i uspješno poslovati.
dan.co.me
