Primanje novca preko Pejpala u Srbiji najveću šansu nudi preduzetnicima i malim i srednjim preduzećima koji bi da svoje usluge ponude globalnom tržištu. To su ljudi koji se bave onlajn marketingom, IT uslugama ili razvojem kompjuterskih igara. Ova usluga je pre svega namenjena njima – kaže u razgovoru za Danas Damijen Perilat, generalni direktor Pejpala za centralnu i istočnu Evropu.
Pejpal je prošle nedelje, posle dvije godine rada u Srbiji, omogućio da firme i građani preko ovog servisa primaju novac iz inostranstva, a ne samo da ga šalju, kao što je do sada bio slučaj. Prema Perilatovim riječima, Pejpal u Srbiji ima “desetine hiljada korisnika”.
Zašto vam je trebalo toliko vremena da omogućite primanje uplata?
U Srbiji smo počeli da radimo u aprilu 2013. Bilo nam je potrebno vrijeme za omogućavanje primanja novca, jer smo morali da se usaglasimo sa lokalnim pravnim sistemom. Sarađivali smo veoma blisko sa regulatorom kako bismo učinili Pejpal dostupnim na ovom tržištu. Imali smo veoma veliku podršku, naročito od Narodne banke Srbije i Ministarstvo finansija i ja sam lično dolazio u Beograd na sastanke sa njihovim predstavnicima kako bismo utvrdili da nema nikakvih prepreka za Pejpal da se proširi u Srbiji. Kada smo od vlasti dobili potvrdu da tih prepreka nema, trebalo nam je i neko vrijeme da razvijemo proizvod, jer nije jednostavno uvesti novu zemlju u sistem. Za sada smo vrlo zadovoljni tražnjom i brojem ljudi koji koriste naše usluge. Vidjeli smo i jak odziv na društvenim mrežama i u različitim medijima kada smo uveli opciju primanja novca i iako je prošlo tek nekoliko dana, već sada ima pojedinih lokalnih trgovaca koji su omogućili primanje uplata preko Pejpala na svojim sajtovima. Tako da smo veoma zadovoljni.
Za šta očekujete da će se primanje novca najviše koristiti – za prodaju usluga u inostranstvu, trgovinu na aukcijskim sajtovima ili primanje novca od rođaka sa Zapada?
Mi vjerujemo da je ovo najviše šansa da mala i srednja preduzeća počnu da prodaju svoje usluge i robu u inostranstvu. To je pravi razlog zbog kojeg smo uveli ovu uslugu u Srbiji – za firme i preduzetnike koji žele da svoj biznis prošire na globalno tržište. Postoje dva osnovna modela za to. Ljudi koji najčešće koriste Pejpal za primanje novca su oni koji prodaju usluge vezane za IT – razvoj softvera, onlajn marketing, onlajn igre. Drugo je putovanja, odnosno ljudi koji koriste Pejpal da primaju uplate od stranaca koji dolaze na njihovo tržište. Mi gledamo Srbiju kao tržište, ali takođe i kao dio šireg tržišta Balkana i jugoistočne Evrope. Srbija ima sedam miliona ljudi, ali sa okolnim tržištima to je skoro 60 miliona ljudi.
To je potencijalno zajedničko tržište za trgovinu. Očekujemo da vidimo da se sve više trgovine odvija ne samo između ovog regiona i ostatka svijeta, nego i u okviru samog regiona. Regionalna trgovina je trend i u ostalim dijelovima svijeta. To je prilika da srpski preduzetnici prodaju svoje usluge ne samo u Srbiji ili Americi i Velikoj Britaniji, već i na cijelom Balkanu. Elektronska trgovina u Srbiji je na mnogo nižem nivou nego u ostatku centralne i istočne Evrope. Ali, penetracija interneta u Srbiji je oko 60 odsto, što nije toliko iza ostalih tržišta, poput Poljske, Češke, čak i Rumunije gdje je oko 70 odsto. Ali, procenat ljudi koji kupuju onlajn u Srbiji je veoma mali, jer ili nema ponude ili ljudi ne vjeruju onima koji prodaju preko interneta. Danas u Srbiji ljudi godišnje troše malo ispod 100 dolara na kupovinu preko interneta, a na tržištima kao što su Mađarska, Rumunija, Češka ili Poljska, više od 500 dolara. Tako da je šansa za nas ovdje veoma velika.
Koliko korisnika imate u Srbiji kakve su im potrošačke navike u poređenju sa regionom?
O konkretnim brojkama ne mogu da govorim. Ali u centralnoj i istočnoj Evropi imamo nešto iznad četiri miliona aktivnih korisnika. U Srbiji imamo desetine hiljada korisnika koji se prijavljuju za uslugu ili je već aktivno koriste. Ono što je specifično za vaše tržište je da je skoro 90 odsto kupovina preko interneta vezano za prodavce iz inostranstva. Većina kupovina se obavlja van Ibeja. Postoje dva velika koridora, jedan ka prodavcima u SAD, a drugi prema Evropi – uglavnom prema Velikoj Britaniji i Njemačkoj. To je slično onome što vidimo i u drugim zemljama centralne i istočne Evrope.
Kako biste ocijenili stanje finansijskih usluga i razvijenost onlajn plaćanja u Srbiji?
Tržište je u izgradnji. Kada pogledate statistiku Narodne banke Srbije, broj transakcija obavljenih karticama je vrlo nizak. Udio keša je i dalje veoma bitan. Mi hoćemo da na tržište donesemo veoma lak način da plaćate onlajn. U mnogim slučajevima, ljudi se ne prebacuju sa keša jer im niko ne nudi bolju alternativu. Ali, ovdje je internet penetracija prilično visoka i brzo raste, a i banke donose sve više inovativnih usluga naročito u vezi mobilnih aplikacija. Pejpal se, međutim, ne takmiči protiv banaka, jer svi mi radimo u istom pravcu – ka oslobađanju od keša i omogućavanju lakšeg digitalnog plaćanja.
Očekujete li da će vaši korisnici iz Srbije sada više prodavati na Ibeju? Pejpal se tradicionalno ipak vezuje za tu platformu, pa da li tu očekujete jaku tražnju.
Kada pogledate Pejpal na globalnom nivou, većinski dio obima plaćanja preko našeg servisa sada se odvija van Ibeja. Sigurno je da će biti onih u Srbiji koji će sada prodavati preko Ibeja, ali je rano da se govori o brojkama, jer smo tek počeli da nudimo opciju primanja novca.
B92
