Godinu za nama u ekonomiji obilježili su inflacija i skoro svakodnevna poskupljenja, koja nije pratio rast plata. U 2024. najviše razloga za slavlje imaju penzioneri sa najnižim primanjima koji će od februara primati 450 eura, a da li će većim zaradama i boljem standardu moći da se nadaju i ostali građani zavisiće, kako kažu sagovornici Dnevnika, od realizacije obećanja datih prošle godine i najavljenog programa Evropa sad 2.

Za istu sumu novca iz dana u dan tokom prethodne godine iz prodavnica smo nosili sve praznije kese. I po tome smo bili u odnosu na zarade lideri ne samo u regionu, već i u poređenju s pojedinim evropskim državama.

“Nažalost, mi smo dočekali inflaciju nespremni. Da se tako nešto ne bi desilo mi moramo imati set administrativnih mjera bar kada su primarni proizvodi u pitanju”, kaže analitičar Oleg Filipović.

Tako je inflacija pojela rast zarada kroz program Evropa sad iz 2022. dok su u javnom sektoru plate uvećane za 20 odsto, pa su mnogo lakše podnijeli svakodnevna poskupljenja. Najteže su prošli penzioneri sa najnižim primanjima, ali su, ipak, na kraju godine imali najviše razloga za slavlje.

“Što se tiče programa Evropa sad 2 on startuje od 1. januara ma koliko se to ljudima činilo čudnim budući da je povećanje penzija minimalnih na 450 eura dio agende podataka saopštenih iz projekta Evropa sad 2 i ono što javnost treba da zna jeste da se u aprilu izrada fiskalne strategije kao i određene reforme koje će biti osnova da dosanjamo onaj san iz obećanja premijera iz predizborne kampanje da od 1. januara 2025. imamo prosječnu platu od 1.000 eura”, kaže urednik emisije Okvir Zoran Leković.

A, da bi taj san i živjeli neophodan je rast ekonomije. A njega nema bez razvoja infrastrukture.

“Po meni najveći ekonomski događaj godine je najava premijera da će Crna Gora do 2030. imati završena dva auto-puta i četiri brze ceste. Što je zaista od velikog značaja za ubrzani rast Crne Gore”, navodi Leković.

Da bi se ta obećanja ispunila neophodno je da prekinemo sa dosadašnjim praksama. A u 2023. loših je bilo više.

Nastavljeno je partijsko zapošljavanja u javnoj upravi i državnim preduzećima, kupovina socijalnog mira odlukama poput preuzimanja Željezare od Elektroprivrede. Pozitivno je, ipak, bilo vraćanje trajektne linije Kamenari- Lepetane u državno vlasništvo.

“Da izvučemo pouku da kada prodajemo neko preduzeće da probamo to na ispravan način. Nemojte zaboraviti da su trajekti prije privatizacije bili u vlasništvu penzionog fonda i upravo vam taj primjer privatizacije negdje pokazuje kako je došlo do smanjivanja kapitala penzionog fonda i zašto se pojavljuje minus u penzionom fondu i zašto Fond PIO u ovom sistemu ne može opstati”, objašnjava Filipović.

I sve je to dokaz da je ekonomija u Crnoj Gori i u 2023. kao i prethodnom periodu bila talac politike. Zato naši sagovornici očekuju da donosiocima odluka u ovoj godini ekonomska pitanja i bolji život građana budu ispred partijskih interesa.