Uprkos ogromnim političkim naporima kako domaćih tako i snaga u Briselu, Grčka ne pronalazi put iz dužničke krize. Evropski partneri već računaju na najgore. Takođe, i među građanima Grčke 87 odsto ispitanih strahuje za vlastitu budućnost, dok 82 odsto smatra da se zemlja kreće u pogrešnom smeru.

Grci su i dalje nemoćni pred dramatičnom situacijom u kojoj se zemlja našla, a još su nemoćniji grčki političari koji između gneva naroda i pritisaka iz Evrope pokušavaju da pronađu izlaz iz katastrofe u koju je zemlja upala.

Rešenje koje bi vodilo izlasku iz krize zasad nije na pomolu. Grčki ministar finansija Evangelos Venizelos nedavno je rekao da će grčki bruto domaći proizvod ove godine biti manji za preko pet odsto iako se do sada računalo sa 3,8 odsto.

Grčki premijer Jorgos Papandreu najavio je “titansku borbu” protiv pretećeg stečaja svoje zemlje. “Grčka će sprovesti potrebne reforme i to po svaku cenu”, rekao je on.
“Postigli smo spektakularno smanjenje deficita, iako je i dalje visok. Moramo dokazati da će, bez obzira na teškoće i napore, Grčka uspeti ma koliko ‘letvica’ bila visoko”, rekao je Papandreu.

Dugom pogođena, Grčka je solventna samo zbog međunarodnog paketa kredita od 110 milijardi evra, dok tek treba da se sprovede sporazum iz jula o tome da se ta pomoć udvostruči. Gotovinska žila-kucavica, bez koje bi Grčka ostala sasvim bez novca za nekoliko nedelja, zavisi od toga da li će Atina ispuniti ambiciozne ciljeve štednje.

Prema rečima Venizelosa, treba raditi i na psihološkom planu, jer veliki broj Grka, u strahu od mogućeg kolapsa finansijskog sistema, povlači novac iz banaka i ne ulaže ga nigde, već ga drži kod kuće.

Nemačka kancelarka Angela Merkel uzela je Grčku u zaštitu i objasnila da je u spasavanju Grčke od stečaja najvažnije strpljenje. Njen optimizam i strpljenje, međutim, ne dele u Ministarstvu finansija koje navodno uveliko priprema moguće scenarije za slučaj stečaja Grčke. Prema jednom scenariju, Grčka bi ostala unutar zone evra, a prema drugom bi ponovno uvela drahmu. Upravo to grčki političari žele da spreče po svaku cenu.

“Grčka mora da ispuni svoja obećanja“, rekao je ministar finansija Volfgang Šojble i dodao da “dok Grčka ne ispuni svoja obećanja neće biti novih isplata pomoći”.

Ovakve izjave sigurno neće umiriti jedan deo grčkih medija koji već neko vreme vodi rat protiv nemačkih političara. No, ministar Venizelos pozvao je svoje sugrađane da napokon počnu da cene pomoć koja dolazi iz džepova evropskih poreskih obveznika.
“Grčka dobija dosad neviđenu svotu od 219 milijardi evra i vreme je da počne da se ceni ta pomoć jer to je novac poreskih obveznika zemalja Evropske unije”, rekao je Venizelos. Zato je važno, kako je rekao, da građani Grčke sami ulože dodatne napore da bi se zemlja izvukla iz krize.

Venizelos je najavio i uvođenje novih mera u cilju smanjenja deficita te prezadužene zemlje za dodatne dve milijarde evra. Mere uključuju i porez na nekretnine i smanjenje plate državnih zvaničnika za iznos jednak jednomesečnoj plati.

Za osam meseci ove godine budžetski deficit Grčke je iznosio 18,1 milijardu evra, već tada prevazišavši godišnji cilj od 17,1 milijarde. Ministarstvo najveći deo manjka pripisuje recesiji koja je dublja nego što se očekivalo – minus će biti bar 5,3 odsto.

Komisija: Napredak vlade Grčke

Vlada Grčke je poslednjih dana ostvarila znatan progres u realizaciji mera za restrukturisanje ekonomije, neophodnih za nastavljanje isplate pomoći članica evrozone i Međunarodnog monetarnog fonda (MMF). Zvanični predstavnik Evropske komisije Amadeu Tardiu smatra da će to omogućti da “trojka” stručnjaka Komisije, Evropske centralne banke (ECB) i MMF prekine pauzu i da se vrati u Grčku.

Ta trojka je početkom septembra uzela pauzu kako bi, kako je rekao Tardiu, omogućila grčkim vlastima da se usredsrede na ispunjavanje uslova, neophodnih za isplatu sledeće tranše zajma.

Vlasti Grčke su, kako tvrdi Tardiu, “ostvarile veliki rad” na “popunjavanju budžetske rupe” za 2011. i na realizaciji neophodnih mera koje se tiču budžeta za 2012. On je, međutim, ukazao da datum za povratak “trojke” još nije utvrđen.

Grčka ima para samo do kraja oktobra

Zamenik grčkog ministra finansija Filipos Sačinidis kaže da Grčka ima dovoljno novca do kraja sledećeg meseca i da njegova zemlja treba da dobije sledeću tranšu kredita. “Imamo određeni prostor za manevar tokom oktobra. Pokušavamo da osiguramo nesmetano funkcionisanje države”, rekao je Sačinidis.

Kreditori Grčke su početkom meseca nezadovoljni napustili Grčku zato što ta zemlja nije uspela da ispuni ciljeve smanjenja duga i deficita, kako propisuje 110 milijardi evra vredan paket pomoći odobren u maju 2010. Oni su zapretili da će zadržati sledeću tranšu zajma od oko osam milijardi evra jer ta zemlja ne ostvaruje budžetske ciljeve.

EU: Moguća pomoć zemljama u krizi

Evropski komesar za konkurentnost Hoakin Almunija kaže da je moguća nova finansijska pomoć zemljama usled širenja evropske dužničke krize. On je naveo da se nada da neće biti potrebni novi paketi pomoći, ali da “uz sve što smo videli tokom ove krize, ne možemo staviti ruku u vatru da se ovo neće ponoviti”.

Almunija je upozorio da “sve dok se trenutni problemi u EU ne reše, evropski bankarski sistem neće biti van opasnosti od nove krize”.

U intervjuu španskom listu “Ekspansion”, Almunija je rekao da prognoza zavisi od uspešnosti privrede evrozone i njenog uticaja na finansijske ustanove i sistem.

U posebnom intervjuu španskom dnevnom listu “El Pais”, komesar je rekao da je dužnička kriza pokazala da je evrozoni potrebna dublja politička integracija, kao i da tržišta traže čvršću fiskalnu uniju i zajedničku blagajnu.

Nade o ujedinjenju državnih dugova zemalja evrozone u takozvane evroobveznice neće biti ostvarene dok na to ne pristanu finansijski najstabilnije zemlje, dodao je on.

Novi štrajkovi u Grčkoj

Protivljenje sindikata programu Vlade Grčke za budžetsku štednju pojačalo se u ponedeljak štrajkom carinske i poreske službe, dok su zaposleni u elektroprivredi zapretili da će sabotirati nov porez na nekretnine uveden da bi se, na zahtev stranih kreditora, smanjio deficit državnog budžeta.

Sindikat elektroprivrede upozorio je da “ne dozvoljava da se kompanija DEI (elektroprivreda) koristi kao mehanizam za prikupljanje poreza na imovinu koji će biti uključen u račune domaćinstava za struju”.

Vlasnici taksija koji se protive ukidanju ograničenja broja taksi-dozvola – što bi im donelo konkurenciju, takođe su u ponedeljak počeli 48-časovni štrajk. U julu taksisti su štrajkovali skoro tri nedelje, blokirajući aerodrome i luke na vrhuncu turističke sezone.

Triše: Grci moraju da izvrše reforme

Predsednik Evropske centralne banke (ECB) Žan-Klod Triše je pozvao Grčku da sprovede reforme koje je obećala kako bi smanjila svoj javni dug.

“Međunarodne institucije, Evropska komisija zajedno sa ECB snažno pozivaju vladu Grčke da u potpunosti ispuni svoje obaveze jer je to u interesu grčke ekonomije i ljudi u Grčkoj”, naglasio je Triše i dodao da se svetska ekonomija ne kreće ka još jednoj recesiji.

“Nema znakova recesije, ali je u toku usporavanje u odnosu na situaciju kakvu smo imali u nedavnom periodu”, rekao je on.

izvor: b92.net