Letonija se od ponoći pridružila eurozoni i tako poslije Estonije, postala druga baltička, i ukupno 18. članica ovog bloka jedinstvene evropske valute.
Građani Letonije od 1. januara domaću valutu – lat, zamenjuju eurom, a centralna banka će vršiti pretvaranje lata u eure po zvaničnom srednjem kursu, bez ograničenja u pogledu iznosa ili vremenskog okvira za zamjenu, dok će lati na postojećim računima u letonskim bankama biti automatski konvertovani u eure, bez plaćanja ikakvih provizija.
Na osnovu rezultata ankete sprovedene na internet stranici “Aptauja.lv” od 6. do 12. decembra, u kojoj je učestvovalo 785 građana Letonije – 35,08 odsto ispitanika se izjasnilo da podržava pristupanje Letonije eurozoni, dok je 54,74 odsto bilo protiv, a 10,8 odsto se suzdržalo od odgovora.
Prema ocuenama letonskog ministra finansija Andrisa Vilksa, situacija u Letoniji slična je onoj iz Estonije, pošto je tamo podrška javnosti za uvođenje eura bila na relativno niskom nivou uoči ulaska te zemlje u eurozonu, ali u ovom trenutku iznosi oko 70 odsto.
[widgets_on_pages id=”Baner”]
Poslije ulaska Letonije u Evropsku uniju 2004. godine, zajedno sa bivšim sovjetskim republikama Litvanijom, Estonijom, Poljskom i Češkom, privredni rast te baltičke zemlje je u 2006. godini bio zaustavljen, da bi 2008/09 godine, njen BDP pao za više od 20 odsto.
Zemlja je bila potpuno razorena globalnom ekonomskom krizom, dodatno pogoršanom kolaps domaćih banaka koje su uglavnom imale u posjedu ruske depozite. Nakon nultog rasta iz 2010, Letonija je u prethodne dvije godine ostvarila najbrži rast u cjelokupnoj EU, a za ovu i iduću godinu se prognozira rast od preko četiri odsto.
Prema podacima letonskog zavoda za statistiku iz novembra, bruto domaći proizvod (BDP) Letonije porastao je 1,2 odsto u tri mjeseca zaključno sa septembrom, u odnosu na 0,5 odsto iz prethodnog kvartala, dok je na godišnjem nivou, privreda u tom kvartalu porasla 4,2 odsto, u odnosu na 4,4 odsto iz drugog tromjesečja.
Američka kreditna agencija Standard and Poor’s (S&P) povisila je 13. decembra prognozu kreditnog rejtinga Letonije sa “stabilne” na “pozitivnu”, i saopštila da je najnoviji rejting “odraz potencijalnog snažnog ekonomskog rasta Letonije, poboljšanja bilansa stanja budžeta, i skorašnjeg ulaska u eurozonu”.
S&P je, takođe, potvrdila dugoročni kreditni rejting Letonije na “BBB+” i kratkoročni suvereni rejting “AA”.
Predsjednik Letonije, Andris Berzins, nedavno je izjavio da će Letonija vjerovatno ući u eurozonu bez stalne vlade, ali da to ne bi trebalo da ugrozi prelazak zemlje na euro.
Njegovo saopštenje uslijedilo je poslije neuspješnih pregovora između političkih stranaka koji nisu rezultirali izborom novog premijera. Iz tog razloga je odlučeno da bivši premijer Letonije, Valdis Dombrovskis, bude na čelu vlade sve do izbora nove vlade.
Dombrovskis je u novembru podio ostavku, zbog tragedije u kojoj je, kada se 21. novembra srušio krov supermarketa u Rigi, poginulo 54 ljudi – uključujući tri vatrogasca, a najmanje 40 povrijeđeno.
Naredni parlamentarni izbori u Letoniji trebalo bi da budu održani u oktobru 2014. godine.
