Godinu dana pošto se Hrvatska pridružila EU sa nadom da će joj članstvo donijeti napredak, ekonomija te zemlje i dalje je jedna od najslabijih u evropskom bloku.
Ova jadranska zemlja sa ukupno 4,2 miliona stanovnika, u kojoj je čak polovina mladih nezaposlena, bilježila je ekonomski pad u 10 poslednjih kvartala, a samo je Grčka pretpjrela veći sunovrat od 2009. do 2013. godine, prenosi AFP.
U prvom kvartalu ove godine, Hrvatska je zabilježila privredni pad za 0,4 odsto u poređenju sa istim periodom prošle godine, prije nego što se pridružila EU.
Vlada lijevog centra na čelu sa socijademokratskim premijerom Zoranom Milanovićem gajila je velike nade da će članstvo u Uniji podstaći strana ulaganja u bivšoj jugosvlovenskoj republici, ali u odnosu na godinu pre pristupanja prošlog jula, direktna strana ulaganja u 2013. u Hrvatskoj opala su za 60 odsto.
[widgets_on_pages id=”Baner”]
Eksperti kažu da investitori zaziru od čestih izmjena zakona, visokih nameta, krutih zakona o radu i nesigurnosti investicija, navodi francuska agencija.
“Hrvatska mora da uloži zaista velike napore kako bi unaprijedila konkurentnost i poslovno okruženje da bi privukla direktna strana ulaganja”, ocjenjuje Timoti Eš, glavni analitičar “Standard banke” za nova tržišta.
Za razliku od Bugarske i Rumunije, koje su se EU pridružile 2007. godine, Hrvatska je tom bloku pristupila u zenitu globalne finansijske krize, kada banke nisu bile toliko spremne da ulažu kapital, podsjeća AFP.
Eš upozorava da Hrvatska, kojoj turizam donosi 15 odsto ukupnog BDP-a, isuviše zavisi od stranaca koji dolaze na odmor u tu zemlju.
Investitori za ovakvu situaciju ne krive EU, već hrvatske vlasti, koje su spore u preduzimanju preko potrebnih reformi, pogotovu s obzirom na neefikasan i suviše glomazan javni sektor koji upošljava oko 400.000 ljudi.
Nestabilna politička situacija ne pomaže sprovođenju reformi, sa duboko podijeljenom i veoma nepopularnom vladajućom partijom, zaključuje francuska agencija.
