Prema informacijama Reutersa iz neimenovanih izvora, Hrvatska bi ponovno mogla da se zaduži izdavanjem obveznica u vrednosti od 1,5 milijardi eura.

Obveznice bi trebale biti izdate krajem maja ili u junu. Iako nije poznat iznos novog izdanja, spekulira se da se radi o 1,5 milijardi evra, odnosno preko 11 milijardi kuna.

Poslednje izdanje obveznica na međunarodnom tržištu bilo je prošle godine, u vrednosti od 1,75 milijardi dolara, sa rokom dospeća 2024. godine.

Javni dug Hrvatske, u godinu dana, porastao je za 36 milijardi kuna. Prema podacima HNB, javni dug dostigao je krajem 2013. godine 219,4 milijarde kuna, što je 66,8 odsto BDP, dok je krajem 2012. dug iznosio 183,3 milijarde, odnosno 55,8 odsto BDP.

Unutrašnji javni dug u godinu dana povećan je sa 119,9 na 139,4 milijardi kuna, koliko je iznosio krajem 201., dok je u istom periodu spoljni deo duga povećan sa 63,4 na 80,0 milijardi kuna.

[widgets_on_pages id=”Baner”]

Iako je Hrvatska krajem januara ušla u tzv. proceduru prekomernog deficita, koja predviđa smanjenje javnog duga na nivo od 60 odsto BDP i deficit na najviše 3,0 odsto BDP, Hrvatske javne finansije se kreću se u suprotnom smjeru.

Pojedini analitičari očekuju da će deficit budžeta ove godine iznositi 6 procenata, a istovremeno se očekuje i nastavak rasta javnog duga, koji bi mogao porasti iznad 80 odsto BDP.

Najveći pad industrijske proizvodnje

Najnoviji podaci Eurostata pokazali su da je Hrvatska zabeležila najveći mesečni pad industrijske proizvodnje.

Industrijska proizvodnja u Hrvatskoj u januaru je pala za 2,8 odsto u odnosu na mesec ranije. Iza Hrvatske su Estonija, sa padom od 2,2 odsto i Rumunija čiji mesečni pad industrijske proizvodnje iznosi 1,3 procenta.

Najveći mesečni porast industrijske proizvodnje imala je Malta sa 5,4 odsto, a slede Irska (5,0) i Litvanija sa rastom od 2,5 procenta.

Na nivou evrozone industrijska proizvodnja u blagom je plusu od 0,2 posto, dok na razini cijele Europske unije porast iznosi 0,4 posto.