U OVOJ godini u Hrvatskoj je nastavljen relativno snažan rast BDP-a, inflacija, iako i dalje na povišenom nivou, nastavila je da usporava, a potvrda za pozitivno stanje u ekonomiji stigla je i od sve tri vodeće svjetske agencije za kreditni rejting, koje su Hrvatsku svrstale u A kategoriju.
Nakon što je BDP prošle godine porastao za 3,1 odsto, pozitivni trendovi, zahvaljujući prvenstveno rastu potrošnje domaćinstava i investicija, nastavljeni su i u ovoj godini. Tako je u prvom kvartalu 2024. hrvatska ekonomija porasla za četiri odsto, od aprila do kraja juna za 3,5 odsto, a u trećem tromjesečju za 3,9 odsto.
Ostaje još da se vide rezultati za četvrto tromjesečje, koji će biti poznati krajem februara naredne godine, ali velika većina analitičara, kao i domaćih i međunarodnih institucija, prilično je saglasna sa procjenama Vlade, koja projektuje rast u 2024. od 3,6 odsto.
Primjera radi, identičan rast za Hrvatsku prognozira Evropska komisija, procjenu od 3,6 odsto dijeli i Hrvatska udruga banaka (HUB), Hrvatska narodna banka (HNB) prognozira rast od 3,7 odsto, dok Svjetska banka predviđa rast od 3,5 odsto.
Hrvatska ekonomija tako raste znatno brže od prosjeka EU-a i eurozone, koji bi prema prognozama Komisije u 2024. trebali ostvariti rast od 0,9, odnosno 0,8 odsto.
Iako će usporiti u odnosu na ovu godinu, hrvatski BDP bi i u 2025. trebao rasti znatno snažnije od evropskog prosjeka, pri čemu Vlada projektuje rast od 3,2 odsto, koji bi također trebao biti dominantno pogonjen rastom lične potrošnje i investicija.
Rast plata i zaposlenosti, pad nezaposlenosti
Komisija je blago optimističnija od Vlade, pa hrvatskoj ekonomiji u 2025. prognozira rast od 3,3 odsto. Istu procenu daje i Hrvatska narodna banka (HNB), dok Svjetska banka predviđa rast od 3 odsto.
U ovoj godini očekuje se pad udela javnog duga u BDP-u na 57,4 odsto, kao i deficit konsolidovane opšte države od 2,1 odsto. Taj udeo bi naredne godine trebalo da nastavi padati na 56 odsto, dok bi deficit trebalo da iznosi 2,3 odsto, prenosi Hina.
