Hrvatska snažno podržava osnivanje bankarske unije u Evropi, koja bi podstakla finansijsku integraciju i osigurala bolji protok informacija o prekograničnim bankama, a time i nadzor nad njima, kazao je danas guverner Hrvatske narodne banke (HNB) Boris Vujčić.
Učesvujući na stručnom skupu, Vijičić podsjetio da su od početka krize 2008. godine članice EU odobrile više od 4.600 milijardi eura finansijske pomoći bankarskim institucijama, a trošak je u nekim zemljama bio višestruko viši od ukupnog BDP-a, u Irskoj 328 odsto BDP-a, a u Danskoj 258 odsto, prenosi portal “Seebiz.eu”.
On je istakao da je Hrvatska među retkim evropskim zemljama, zajedno s Bugarskom, Češkom, Estonijom, Maltom i Rumunijom, kojima nisu trebale takve intervencije.
Razlog tome je, kako je kazao, što je centralna hrvatska banka omogućila da banke na krizu dočekaju visoko kapitalizovane, a visoke kapitalne rezerve danas smanjuju pritisak loših kredita. On je dodao da je kriza ipak “nagrizla” hrvatske banke.
[widgets_on_pages id=”Baner”]
Kriza u evropskom bankarstvu još nije u potpunosti prošla i ne može se reći da bi bila izbjegnuta da je postojao jedinstveni nadzor, ali, kaže Vujčić, ona je stvorila osnovu za integrisani bankovni nadzor.
Dogovaranje cjelokupnog sistema bankarske unije je na pola puta, ali takav objedinjeni nadzor omogućio bi zajedničke mjere osiguranja od daljeg širenja šokova u bankarskom sistemu, a istovremeno bi smanjio i socijalne troškove finansijskih kriza, ocijenio je Vujčić.
On je dodao da su ostali da se riješe problemi oko raspodjele odgovornosti i troškova članstva, a odluke bi se donosile u okviru zajedničke supervizije, a sprovodile na nacionalnoj osnovi, na koju bi “pao” i trošak.
Vujičić problem vidi i u mogućnosti da se zajednički nadzor dogovori samo za velike banke, čime bi opet veliki broj banaka ostao izvan tog sistema.
