Jedna od važnih tema koje se nametnula otvaranjem pristupnih pregovora za članstvo u EU je korišćenje eura kao zvaničnog sredstva plaćanja u Crnoj Gori, koje je vlast unilateralno uz prećutnu suglasnost evropskih zvaničnika uvela 2002. godine.
Pitanje koje traži odgovor u okviru poglavlja ekonomska i monetarna politika (poglavlje 17) je da li će država morati da uvede sopstvenu valutu kao sredstvo plaćanja, pa da se po dobijanju članstva vrati na euro.
To neće biti stvar slobodnog izbora države i vjerovatno će se opet tražiti politička odluka. Prema evropskim pravilima, da bi jedna država mogla da koristi euro kao svoju valutu mora da bude članica EU i da poštuje ključne kriterijume iz Mastrihtskog ugovora koji podrazumijevaju budžetski deficit na nivou od tri odsto BDP -a i javni dug na nivo do 60 odsto BDP -a. Tek nakon toga stiče uslove da uđe u evropsku monetarnu uniju.
Država je za sada daleko od ispunjenja ta dva ključna uslova. Predlog zakona o završnom računu budžeta za prošlu godinu pokazao je da je manjak u kasi iznosio 195 miliona eura ili 5, 86 odsto BDP-a. Javni dug (državni dug, garancije i dug državnih preduzeća) iznosi 2,32 milijarde eura ili 69,64 odsto BDP-a. Kreatori ekonomske politike procjenjuju u srednjoročnim planovima smanjenje ta dva parametra, ali to će zavisiti od ukupnih ekonomskih kretanja, kako i zemlji tako i šire.
Šef EK u Crnoj Gori Mitja Drobnič nedavno je poručio da država mora da vodi računa o javnom dugu i budžetskom deficitu, jer koristi euro.
„Kad uđe u EU, skoro sigurno neće istovremeno ući u eurozonu. Zato će se morati donijeti politička odluka o tome da li Crna Gora može i dalje upotrebljavati euro. Ta odluka će biti realna i moguća ako država bude bila u okviru Mastrihtskih kriterijuma, a ako dug bude 80 odsto bruto domaćeg proizvoda – zaboravite na to”, poručio je Drobnič.
Profesor na Ekonomskom faklutetu i bivši ministar za evropske integracije Gordana Đurović „Vijestima“ je kazala da ne očekuje da će EU vršiti pritisak da u fazi pregovora uvedemo sopstvenu valutu, kao privremeno rješenje, umjesto eura.
„To bi bilo kontraproduktivno. Očekuje se smanjenje diskrecionog prava Vlade u vođenju fiskalne politike, odnosno, monitoring Komisije sa fokusom na dva ključna fiskalna indikatora – javni dug i budžetski deficit“, ocijenila je Đurović.
Kako je objasnila, svaka ozbiljna država uvijek u rezervi ima i „scenario B“ zbog unilaterlanog uvođenja eura i postojanja rizika da euro prestane da bude to što jeste, o čemu su i članice eurozone diskutovale, posebno u prvim godinama ove duboke ekonomske krize.
“Sva razmišljanja u tom pravcu vraćaju nas rješenju koje bi uvela zemlja koja predstavlja najjaču EU ekonomiju. Svi bi gledali da im reper bude njemačka valuta, kako god se zvala”, objasnila je Đurović.
Na pitanje da li je za državu bolje da uvede svoju valutu pa da se opet vrati euru, Đurović je odgovorila da u uslovima ekonomske krize emisiona funkcija centralnih banaka može kratkoročno podsticati rast i izvoz učiniti atraktivnijim, ali rizik ulaska u inflacionu spiralu uz rastući pritisak socijalnih partnera brzo iscrpljuje taj mehanizam.
“Kada govorimo o malim ekonomskim sistemima kao što je naš bolje je ne ulaziti u rizik promjene monetarnog sistema, već koristiti druge ekonomske i strukturne politike, da bi se podstakao rast. Drugim riječima, držimo se eura i EU, bez eksperimenata u monetarnoj politici, posebno ne danas, kada imamo toliko otvorenih ‘frontova’ u ekonomiji koje je potrebno rješavati”, istakla je Đurović.
Ona je kazala da je Crna Gora jedinstven primjer zemlje koja ima unilateralno uveden euro kao sopstvenu valutu, što je formalno potvrđeno prilikom potpisivanja Sporazuma o stabilizaciji i pridruživanju 2007. godine.
“O tome će se razgovarati u okviru pogljava 17 – ekonomska i monetarna politika. Tokom pregovora očekujem da će se naći adekvatan model kojim ćemo nakon pristupanja EU ući u formalnu proceduru ispunjavaja kriterijuma konvergencije i nakon tog procesa i zvanično postati članica eurozone. Prelazni model podrazumijeva da se Crnoj Gori ipak dozvoli, u međuvremenu, korišćenje jedinstvene evropske valute uz tijesnu saradnju sa Evropskom centralnom bankom i poštovanje mehanizma multilateralnog nadzora ukupne ekonomske politike zemlje”, navela je Đurović.
Šef Radne grupe za pregovaračko poglavlje 17 i savjetnik u Centralnoj banci (CBCG) Zorica Kalezić je objasnila da vrijeme do momenta ulaska u EU treba iskoristiti za rješavanje dvaju ključnih kriterijuma iz Mastrihta, kao i da je u sadašnjem trenutku najbolje rješenje za državu eurizacija.
„Uvođenje spostvene valute donijelo bi korist na kraći rok jer može poboljšati konkurentnost ekonomije, ali analize pokazuju da euro ima prednost“, rekla je Kalezić nedavno za TV Vijesti.
Smanjenje duga do 2024. godine
Radna grupa koju su činile CBCG, Državna revizorska institucija (DRI), Skupština i Vlada u oktobru je pripremila nacrt zakona o fiskalnoj odgvornosti kojim se definiše postizanje javnog duga i budžetskog deficita u nivou koji predviđaju kriterijumi iz Mastrihta, a stupio bi na snagu od januara naredne godine. Usvajanje konačne verzije očekuje se tek u poslednjem kvartalu ove godine.
Prema nacrtu, Vlada planira da svede dug na 30 odsto BDP-a do kraja 2024. godine. Do projektovanog nivoa dolaziće se postepeno i to tako što se dug do 2016. godine mora održati do maksimalnog nivoa od 60 odsto BDP-a, od 2016. do kraja 2019. smanjivaće se do 45 odsto, a od početka 2020. do kraja 2024. godine na željenih 30 odsto
Deficit budžeta države do najviše jedan odsto planira se samo u slučaju projektovane stope rasta realnog BDP-a manje od 1,5 odsto, što će se primjenjivati od 2016. godine, a do tada deficit budžeta u 2014. godini ne smije biti veći od dva odsto BDP-a, odnosno od jedan odsto u 2015. godini.
Emerson: Neće biti problema ako budete oprezni
Ekspert u briselskom analitičkom institutu specijalizovan za ekonomiju i politiku EU Majkl Emerson kazao je „Vijestima“ da je korišćenje eura u Crnoj Gori posljedica odluke crnogorskih vlasti, kad su u vanrednim okolnostima najprije unilateralno preuzeli njemačku marku, a potom euro.
„Korišćenje eura u Crnoj Gori u potpunosti se razlikuje od članstva u Eurozoni. Savjet EU je više puta ponovio da unilateralno prihvatanje eura nije kompatibilno sa pravnim tekovinama EU i na tome se bazira naš stav. To znači da ćemo u tokom pregovora otvoriti to pitanje jer odredbe iz pravnih tekovina imaju posljedice i na pregovore“, kazao je Emerson.
On je ocijenio da postojanje eura neće biti problem ako se država povinuje glavnim makroekonomskim kriterijumima u pogledu inflacije, javnog duga i budžetskog deficita,
„Crnogorska ekonomija se može posmatrati kao slučaj male zemlje koja se ‘prikačila’ za velike ekonomije. Takve vrste monetarne unije pokazale su se istorijski održivim i pametnim, sve dok su političari dovoljno oprezni. Ako država ne ispuni zadate makroekonomske kriterijume to bi se pitanje onda moglo otvoriti kada postane članica EU”, kazao je on.
