Konzervativna vlada kaže da bi Norveška trebalo da istražuje naftu sve dok je to isplativo. Tako misli i više od polovine stanovnika ove zemlje sa pravom glasa, iako je u Norveškoj ubjedljivo najviše električnih automobila po stanovniku, a u avgustu je čak 70 odsto prodatih novih vozila imalo pogon na struju. U ovoj skandinavskoj zemlji se u ponedjeljak, 13. septembra, održavaju parlamentarni izbori koji bi mogli da budu prekretnica u odnosu države prema „crnom zlatu“ koje je Norvešku učinilo jednom od najbogatijih zemalja na svijetu.
Naime, jedno od ključnih pitanja za buduću vladajuću koaliciju biće norveška naftna industrija, koja ima čak 14 odsto udjela u bruto domaćem proizvodu (BDP) i zapošljava više od 160.000 ljudi.
„Borba između nafte i čiste energije će u narednim godinama biti definitivno vrlo zanimljiva. Što bi Norvežani odustajali od nafte, oni koji žive od profita nafte? Dakle, oni će sigurno još nekoliko decenija raditi u nafti, kao što ćemo i mi još deceniju ili dve raditi u uglju. Ta borba je evidentna i nju ne treba negativno shvatiti, nju treba razumeti kao dve tehnološke opcije. E sad, naravno, ekonomija je uvek upletena, a i politika mora biti tu negde iznad. To je i u Norveškoj priča, vrlo poučna“, kaže za Biznis.rs profesor Elektrotehničkog fakulteta Univerziteta u Beogradu na Katedri za elektroenergetske sisteme, dr Nikola Rajaković.
Kako piše Euronews, Zeleni u Norveškoj žele da okončaju naftnu industriju do 2035. godine, i to nije tako usamljeno mišljenje u ovoj zemlji od 5,3 miliona ljudi, koja je najveći proizvođač nafte u zapadnoj Evropi. Nedavna istraživanja pokazala su da bi se 35 odsto Norvežana radovalo kraju naftne industrije.
Čak i Međunarodna agencija za energiju (IEA) veruje da se nova istraživanja fosilnih goriva moraju prekinuti ako želimo da držimo pod kontrolom globalno zagrijavanje.
A to potvrđuju i najnoviji nalazi i analize sa Međuvladinih panela Ujedinjenih nacija o klimatskim promjenama (IPCC), koji upozoravaju da će i uz drastično smanjenje emisija ugljen-dioksida globalna temperatura rasti za 1,5 stepeni Celzijusa. Izvještaj je pokazao da se planeta zagrijava mnogo brže nego što se strahovalo i upozorava da je smanjenje emisije gasova sa efektom staklene bašte jedini način da se izbjegne klimatska katastrofa.
„Nafta ima svoje mjesto u muzeju“, rekla je za AFP Ulrikke Torgersen, zelena kandidatkinja za Stavanger, centralno središte naftne industrije u zemlji. „Imali smo koristi od toga nekoliko decenija, ali nažalost vidimo da uništava našu klimu.“
Prema ocjenama Financial Timesa, iako dvije najveće stranke u Norveškoj, Laburisti i Konzervativci, podržavaju naftnu industriju, raste podrška strankama koje traže definisanje roka kada će se prestati sa vađenjem nafte. Tako Zeleni dobijaju sve više birača, a ta stranka je najavila da će ući u vladu samo ako Norveška odmah prestane sa eksploatacijom nafte i gasa. Takođe, broj članova Zelenih skočio je za trećinu u samo nekoliko nedjelja, a i druge dvije velike stranke kojima je klima visoko na ljestvici političkih prioriteta, socijalisti i liberali, isto se proširuju, sudeći po anketama koje citira FT.
Predstavnici naftne industrije i lobisti smatraju da je norveška naftna industrija relativno ekološki prihvatljiva, jer emituje nizak nivo ugljen-dioksida u poređenju sa drugim zemljama proizvođačima nafte. I dok ne postoji realna alternativa nafti, Norveška bi trebalo da nastavi sa bušotinama, prenosi njihove stavove Euronews.
„Bilo bi paradoksalno zaustaviti proizvodnju ugljovodonika koji imaju najmanji otisak CO2 u vrijeme kada su planeti još potrebni“, rekla je Anniken Hauglie, šef naftnog lobija Norsk Olje & Gass.
„Prvo moramo odustati od drugih vrsta fosilnih goriva, posebno uglja“, smatra ona.
Norveška proizvodnja nafte poslednjih godina raste nakon otkrića velikog nalazišta Johan Sverdrup u Sjevernom moru. Ranije je ukupna proizvodnja iznosila 226,5 miliona barela, šest odsto više nego godinu ranije, ipak, očekuje se da će od 2025. godine proizvodnja nafte opadati. Ekonomisti vjeruju da će napuštanje nafte za Norvešku biti skupo, ali i neizbježno.
„Možemo li da priuštimo napuštanje nafte? To će biti ekstremno skupo. Ipak, možemo li da priuštimo da ne napustimo naftu? Ne, ne možemo. Teško je reći da je nečinjenje najbolja opcija, ali moramo pronaći dobru ravnotežu“, istakla je profesorka ekonomije na BI poslovnoj školi, Hilde Bjornland (Hilde C. Bjørnland), u izjavi za FT.
