Grčko „ne”, koje će dovesti do pada eura u odnosu na dolar, negativno će se odraziti na crnogorsku ekonomiju, tako što će kredit za autoput dodatno poskupjeti, smatraju ekonomisti.
Nezavisni poslanik Mladen Bojanić je naveo da, smo svjedoci da je euro u padu i dodao da će tako biti sve dok se situacija u Grčkoj ne raščisti.
– Zaduženje za autoput je u dolarima i ako dugoročno euro bude na niskom nivou biće problema. Na turizam neće imati uticaja, jer se gosti iz Srbije neće preseliti sa grčkog na naše Primorje, kazao je Bojanić za „Dan”.
Član Odbora za ekonomiju Nebojša Medojević (DF) saglasan je sa Bojanićem.
– Kredit za autoput je i prije grčkog referenduma poskupio preko 100 miliona u odnosu na datum potpisivanja,
zbog pada eura u odnosu na dolar, naveo je Medojević.
Kredit za autoput iznosi 944 miliona dolara, a sa otplatom glavnice će se početi 2021. godine. Vlada je rekla da nema rezervni plan zbog kredita u dolarima, te da sve zavisi od svjetske ekonomije i Sjedinjenih Američkih Država.
Osim autoputa, Medojević smatra da će se grčko „ne” negativno odraziti na ugovore o zakupu Miločera, Svetog Stefana i Kraljičine plaže.
– Jedan od grčkih tajkuna Viktor Restis strateški je partner za investicije na Miločeru i Svetom Stefanu. Ugovor nije realizovan i Vla-
da pokušava dotacijama da ga realizuje sa Restisom i njegovim partnerom Petrosom Statisom, rekao je Medojević.
Treći problem, kako je naveo, jeste taj što će Evropa biti pod pritiskom da se reformiše Evropska unija.
– To će osnažiti pritisak na Crnu Goru da se nešto uradi kroz proces evropskih integracija, istakao je on.
Pozitivna strana ishoda referenduma u Grčkoj, kako je kazao, jeste što je grčki narod pokazao da su suverenost i demokratija iznad interesa špekulativnih banaka.
– Najveći dio grčkog duga čine dugovi privatnih banaka koje su preuzeli političari iz prethodnih vlada. To je lekcija koju možemo i mi da naučimo. Kada dođe na vlast, DF neće platiti nijedan dug koji je napravila vlada Mila Đukanovića, a za koji se utvrdi da su nelegitiman. Dugove KAP-a, Željezare, Primorke i mnogih drugih ne treba da platimo. Pozitivna poruka je da građani ako imaju patriotsku vladu mogu da se
suprotstave bankarskim moćnicima iz Evrope, koji žele dužničkim ropstvom preuzmu upravljanje državama, naveo je Medojević.
On se nada da će Crna Gora nakon protesta na jesen dobiti jednu takvu vladu, koja će da štiti interese građana, a ne tajkuna.
Grci su na referndumu u nedjelju glasali protiv predloga Evropske komisije, Evropske centralne banke i MMF-a, koji su zahtijevali reforme u zamjenu za produženje sporazuma o paketu pomoći do novembra. Produženje je odbijeno, a program pomoći okončan, kao što je planirano, 30. juna, nakon propasti pregovora Grčke sa kreditorima.
Grčka vlada nije željela da prihvati ovaj predlog bez konsultovanja građana, a premijer Grčke Aleksis Cipras ga je nazvao „ultimatumom” i ucjenom, dok na drugoj strani evropski zvaničnici ističu da se radi o „velikodušnoj ponudi”.
Na referendumu, gdje je narod odlučivao da li da prihvati ili odbije ponudu evropskih kreditora, 61 odsto građana zaokružio je „ne” ili na grčkom „oxi”.
Biće manje Lara za pomoć
Ekonomski analitičar Siniša Lekić naveo je da referendum u Grčkoj može uticati negativno na Crnu Goru, tako što će biti manje para za pomoć kada uđemo u EU.
– Na krizu u Grčkoj možemo da gledamo i kažemo da je nama u Crnoj Gori teško, ali da ima i gorih od nas, rekao je Lekić i dodao da se Crna Gora ozbiljno mora pozabaviti javnim dugom i BDP-om.
– Javni dug raste brže od BDP-a, što je zabrinjavajuće – rekao je Lekić.
Izvor: Dan
