Među ulagačima na Beogradskoj berzi nema mnogo građana.
Akcije domaćih preduzeća i obveznice stare štednje uglavnom pazare investicioni i penzijski fondovi i firme. Osim što su se pojedini građani opekli investirajući u akcije za vrijeme berzanskog buma 2007. godine, da bi 2009. dočekali veliki pad cijena akcija, razlog za ovoliku pasivnost je nedostatak novca za bilo kakvo ulaganje.
Tako se „običan“ čovjek na berzi danas sreće na strani prodaje, i to uglavnom kada pokuša da unovči besplatno dobijene akcije Naftne industrije ili Aerodroma.
– Kada je riječ o investiranju, akcije se na Beogradskoj berzi nalaze na prilično niskom nivou cijene u proteklih nekoliko godina, ali je, uprkos tome, prilično slabo interesovanje – kaže za „Novosti“ Nenad Gujaničić, direktor Odjeljenja za poslovni razvoj brokersko-dilerskog društva „Vajz broker“.
[widgets_on_pages id=”Baner”]
– Vodeća akcija, Naftna industrija Srbije, nosi dividendni prinos oko osam odsto i sama ta činjenica pokazuje koliko je ovdašnje tržište depresirano. S druge strane, domaći građani nisu mnogo edukovani i malobrojni imaju sklonost ka investiranju u najrizičniju vrstu imovine kao što su akcije.
Oni odvažni, koji uz to imaju višak novca za štednju ili neko ulaganje, trebalo bi da računaju da im za uspjeh u berzanskoj trgovini treba bar nekoliko hiljada evra, kako bi se sredstva mogla opredjeliti na nekoliko hartija i time smanjio rizik.
– Vremenski horizont za ovu vrstu ulaganja ne bi smio biti kraći od dvije do tri godine, dok su ulaganja na nekoliko mjeseci ili kraće izuzetno opasna i nose karakter špekulativne trgovine – navodi Gujaničić. – Najatraktivnije za kupovinu su akcije kompanija koje dobro posluju i isplaćuju dividendu: NIS, „Metalac“, „Fitofarmacija“, „Jedinstvo Sevojno“, kao i kompanija čija bi prodaja ili privatizacija mogla da se očekuje u narednom periodu: „Imlek“, „Energoprojekt holding“, Komercijalna banka.
Dodatni troškovi
Prva prodaja besplatno dobijenih akcija NIS i Aerodroma i dalje je oslobođena dodatnih troškova. Međutim, građani koji žele da trguju ostalim hartijama na berzi moraju da računaju i na plaćanje raznih provizija: brokerska iznosi uobičajeno 1 odsto, provizija Beogradske berze i Centralnog registra je po 0,1 odsto, a banke traže od 0,2 do 0,3 odsto. Prilikom sklapanja ugovora i otvaranja vlasničkog računa, fiksni trošak brokerske kuće je minimalno 500 dinara. Novosti
