Godišnja inflacija u julu 2020. godine, mjerena potrošačkim cijenama iznosila je -0,5 odsto, dok je inflacija mjerena harmonizovanim indeksom potrošačkih cijena iznosila -1,6 odsto, pokazuju najnoviji podaci Centralne banke.
U ekonomskoj teoriji negativna inflacija se naziva deflacija i označava proces u kome važeća valuta postaje sve vrednija. Crna Gora ne emituje euro, već ga samo koristi tako da ne može mnogo uticati na ovaj proces.
Deflacija, po definiciji, odgovara vlasnicima novca čija imovina postaje sve vrednija, ali istovremeno smanjuje potrošnju, što, ako se nastavi, može dovesti do ekonomskih teškoća.
Generalno gledano, deflacija je pojava suprotna inflaciji, a označava pad opšteg nivoa cijena.
Prema podacima CBCG, potrošačke cijene su u julu 2020. godine u odnosu na prethodni mjesec, zabilježile pad od 0,3 odsto.
Najveći pad cijena zabilježen je u kategoriji odjeća i obuća (-3,6 odsto) najviše zbog pada cijena obuće (-3,6 odsto) i odjeće (-3,5 odsto). Pad je zabilježen i u kategorijama hrana i bezalkoholna pića (-0,5 odsto), rekreacija i kultura (-0,3 odsto) i komunikacije i hoteli i restorani po (-0,2 odsto).
Rast cijena zabilježen je u kategorijama prevoz (1,5 odsto) i alkoholna pića i duvan (0,1 odsto).
“Cijene su ostale nepromijenjene u kategorijama: stanovanje, voda, struja, gas i druga goriva, namještaj, oprema za domaćinstvo i rutinsko održavanje stana, zdravlje, obrazovanje i ostala dobra i usluge”, navodi se u avgustovskom Biltenu CBCG.
Zanimljivo je da banke i privreda nijesu očekivali negativnu inflaciju u Crnoj Gori.
Kada su u pitanju inflaciona očekivanja banaka, na osnovu ankete sprovedene u maju ove godine, sedam banaka očekuje rast inflacije u 2020. godini, dok po tri banke očekuju istu ili nižu inflaciju u odnosu na 2019. godinu.
Različita su očekivanja banaka što se tiče visine inflacije u 2020. godini. Tri banke očekuju inflaciju nižu od 1 odsto, koliko ih očekuje i infaciju između 2,5 i 3 odsto.
Po dvije banke očekuju inflaciju između 1 i 1,5 odsto, zatim 1,5 i 2 odsto i višu od 3 odsto, dok samo jedna banka očekuju da će se inflacija kretati između 2 i 2,5 odsto.
Od ukupnog broja anketiranih privrednih subjekata najveći broj, njih 36 odsto, smatra da će se inflacija kretati između 1 i 1,5 odsto u 2020. godini.
Da će se inflacija biti ispod 1 odsto očekuje 21 odsto preduzeća, dok inflaciju između 1,5 i 2 odsto očekuje 19 odsto privrednih subjekata.
Inflaciju između 2 i 2,5 odsto i između 2,5 i 3 odsto očekuje po 11 odsto, dok samo 2 odsto anketiranih smatra da će ona biti viša od od 3 odsto.
Da se zarade neće mijenjati u 2020. godini u odnosu na prethodnu godinu, očekuje 69 odsto anketiranih preduzeća, niži nivo zarada očekuje 29 odsto, dok njihovo povećanje očekuje samo 2 odsto anketiranih privrednih subjekata.
Po pitanju broja zaposlenih, u istom periodu, 63 odsto anketiranih smatra da se broj neće promjeniti, 23 odsto smatra da će se smanjiti, a 14 odsto da će se broj zaposlenih povećati u tekućoj u odnosu na prethodnu godinu.
Najveći broj anketiranih privrednih subjekat očekuje isti nivo cijena proizvodnih inputa koje koristi, a 64 odsto anketiranih ne planira promjene cijena svojih proizvoda (usluga) u 2020. godini.
Inflacija u eurozoni je u junu, mjesecu u kojem su postepeno ukidane mnoge restriktivne mjere uvedene zbog koronavirusa, iznosila 0,3 posto, što je ubrzanje u odnosu na majsku stopu od 0,1 posto, objavila je Evropska statistička služba Eurostat.
U istom mjesecu prošle godine rast potrošačkih cijena u eurozoni je iznosio 1,3 odsto na godišnjem nivou. Inflacija u cijeloj Evropskoj uniji je u junu 2020. godine ubrzala na 0,8 procenata međugodišnje, sa 0,6 odsto u maju. Godinu dana ranije ta stopa je bila 1,6 posto, pokazuju podaci Eurostata.
Deflacija je u junu na godišnjem nivou zabilježena na Kipru (minus 2,2 posto), Grčkoj ( minus 1,9 posto) i Estoniji (minus 1,6 posto), dok su najviše stope registrirali Poljska (3,8 odsto), Češka (3,4 odsto) i Mađarska (2,9 odsto).
